Božićni praznici su najradosniji dani u godini. To su dani mira, ljubavi i dobre volje, dani praštanja. Vitlejemska radost ispunjava svako srce, te poput Svete porodice, i mi se trudimo da u domovima i srcima dočaramo tu nebesku toplinu - kaže u božićnom intervjuu za Kurir episkop šabački, vladika Lavrentije.A da li ta nebeska toplina dopire i do vernika na Kosovu?- Njihovo ispovedanje vere podseća nas na podvige i stradanja prvih hrišćana. Njima će pravoslavni hramovi biti jedina vitlejemska ognjišta, oko kojih će moći da se okupe i ogreju svoja srca i duše ovih dana. Majka Crkva deli njihov krst i brižno nastoji da im pomogne, ali su njene mogućnosti ograničene.Da li to znači da je Bog malo zapostavio ove ljude i da ne vidi njihovu patnju?- Bog popušta iskušenja i stradanja na čoveka pre svega da bi ga opomenuo za greh njegov ili da kuša njegovu veru. Kažnjava telo sa ciljem da ga očeliči i da mu sačuva dušu, koja je mnogo skupocenija. Gospod sve vidi. Zašto se ovo dešava na našem Kosovu, pokazaće vreme, a mi se molimo da to što manje traje.Čini se da i slika sve manjeg nataliteta u Srbiji postaje jedna vrsta pogroma, iako patrijarh u poslanicama upozorava da bela kuga ugrožava postojanje našeg naroda. Da li glas Crkve ne dopire do vernika ili su ekonomske prilike u Srbiji toliko loše da je skupo uzgajati decu?- Možda brižni vapaji poglavara naše crkve i sveštenstva ne dopiru baš do ušiju svakog našeg vernika, ali činjenica je da i loše ekonomske prilike umnogome doprinose ovome. Nije lako podizati dete, kad su mladi roditelji bez posla i bez stanova.A kog se principa drži crkva prema prema dezorijentisanom i uplašenom verniku, koji jedva sastavlja kraj s krajem?- Patrijarh Pavle nas je roditeljski mudro opominjao: „U najbolje vreme može čovek da pogine, i u najgore može da se spase“. Crkva najviše može da pomogne čoveku kroz porodicu, pošto je ona crkva u malome, najvažniji faktor u očuvanju vere i morala. Ako je porodica zdrava, zdravo je i celo društvo.Da li današnji hrišćanin, rastrzan svakodnevnim problemima, zaboravlja da je Bog na njegovoj strani?- Današnji hrišćanin je mnogostruko rastrzan zemaljskim brigama i problemima. Da mu nije vere i nade u Gospoda, bog zna da li bi istrajao, te se svesno grčevito drži neba kao davljenik za slamku.SPC se često zamera da više voli da se upliće u visoku politiku nego da pomaže malim konkretnim ljudima u nevolji. Ima li u tome istine?- Kad god je bila slobodna od neprijatelja, SPC je imala razvijenu socijalnu misiju, naročito u vreme Svetog Save, kada su pri svakom manastiru bile škole, bolnice i prihvatilišta za sirotinju. Za vreme robovanja svaka delatnost bila je Crkvi ograničavana. Bogu hvala, sada se prilike popravljaju, te mnoge vernike Crkva postepeno angažuje u humane akcije.
Ako se popravljaju, da li to znači da više neće biti ni afera u SPC, koje nisu zaobišle neke njene velikodostojnike. Koliko su one uticale na ugled Crkve?- I među članovima Crkve nađe se, nažalost, poneki koji ne može da odoli iskušenjima. Crkva se trudi da je takvih što manje, ali i za njih važe isti zakoni i na nebu i na zemlji koji važe za ostale građane.Imate li nameru da, pored Sokola, podignete još koju instituciju u Eparhiji?- Sanjali smo da jednoga dana najnovijem srpskom svetitelju Nikolaju Velimiroviću podignemo hram, i to smo ostvarili u Sokolu. Taj centar je postao ognjište oko koga se okuplja srpska omladina već petnaest godina. Održavaju se simpozijumi, spletovi horova i folklornih grupa srpske omladine. Želeli bismo nešto slično da podignemo i nadomak Šapca - duhovno, edukativni i sportski centar. Već imamo obezbeđen plac od deset hektara i u izradi je projekat.Nadate li se da će dobro prevagnuti zlo u budućnosti crkve, ali i Srba?- Bog nam je dao slobodu. Mi smo kovači svoje sreće. Nadamo se i molimo Gospoda da nas čuva i štiti kao i do sada. A na nama je da se što više trudimo.
Pomirenje katoličanstva i pravoslavljaNE MOŽETE NIKOG ZAVOLETI DOK GA NE UPOZNATEDa li je nešto promenjeno kada je reč o pomirenju katoličanstva i pravoslavlja nakon susreta pape Franje i patrijarha Vartolomeja? Da li ti putevi pomirenja za SPC vode preko Jasenovca?- Susreti i razgovori onih koji vode narode zapovest su Božja. Iskustvo potvrđuje da ne možete nikoga zavoleti dok ga ne upoznate. Naravno, reč je o dobronamernim razgovorima. Ko bi to zloupotrebio, ogrešio bi se i o nebo i o zemlju.Može li ovo pitanje da dovede do podela u SPC?- Zašto bi ovaj gest mira i dobre volje nekome zasmetao jer smo deca zajedničkog roditelja. Samo se pri ovim dijalozima treba držati principa: „Tuđe poštuj, a svojim se diči“.
Vernici na KosovuSRBI SU KAO U GETIMADa li ste skoro bili na Kosovu i koliko su vernici, ali i monaštvo i imovina SPC bezbedni?- Srcem i dušom svakodnevno sa njima, odlazim kad god uslovi i godine dozvole. Kao član Sinoda, pratim njihova iskušenja, koja su besprimerna u našem veku. Zahvaljujući stranim čuvarima, tamošnji vernici i njihove duhovne vođe žive kao u getima. Kada je reč o imovini i svetinjama, treba samo da se setimo martovskog pogroma, kada je za jedno veče uništeno 35 srpskih bogomolja. A oskrnavljena srpska groblja su još vernija i strašnija slika vandalizma.
Patrijarh KirilSLOBODA ZA ARHIEPISKOPA JOVANAPatrijarh se u poslanicama moli i za arhiepiskopa Jovana, koji godinama čami u zatvoru. Može li Crkva nešto da učini da se njegova sudbina reši?- Srpska crkva je nekoliko puta bezuspešno molila vlasti u Makedoniji da se ovaj problem prevaziđe. Izgleda da je to pitanje političke prirode i unutrašnja stvar naših suseda.Ima li istine u tome da je patrijarh ruski Kiril uključen da se ovaj spor reši?- Patrijarh Kiril, dok je bio mitropolit, posetio je Skoplje i sa tamošnjim predstavnicima Crkve razgovarao na tu temu. On je i nedavno bio u poseti Makedonskoj crkvi, ali ništa do sada nije promenjeno.
