BEEOGRAD - Prijatna muzika i sladak ukus ruskog jezika ošamutili su nas čim smo kročili u prostorije Srpskog slavjanskog sabora. Raširenih ruku dočekali su nas vožd Dragan Đinđić Stanković i odabrani članovi organizacije-ljudi svetlih očiju i vedrih pogleda. Za pisaćim stolom vožda sinteza savremenog i tradicionalnog: laptop kompjuter, papiri i guščje pero. Dragan dodaje da ono nije tu kao ukras, već da redovno piše njime... Pored - ruska oficirska šapka, razne zastave Slovena, mnoštvo knjiga na ruskom i srpskom...- Bog na nebu, Slavjani na zemlji! - odgovara nam vožd jednom rečenicom na sva pitanja.
Kako ste došli na ideju o osnivanju Slavjanskog sabora?
- Trebalo je da odem na Zapad, pa da postanem svestan nekih stvari. Na ženin nagovor živeo sam neko vreme u Francuskoj i priznajem da su me Francuzi naučili da poštujem slavjanstvo na pravi način. Oni bolje znaju ko smo mi Sloveni nego što to znamo mi sami. U tom stranom i ružnom okruženju postao sam potpuno svestan svog identiteta i pozicije u kojoj se, kao Sloveni, trenutno nalazimo: razbijeni smo, nesložni, potlačeni. Vremenom je jačala i svest o tome da se slavjanski narodi moraju povezati u oblastima kao što su vera, kultura, nauka, privreda, sport i druge. Ideja o osnivanju Sabora sazrevala je i krajem 2003. godine ja i desetak najboljih prijatelja prijavili smo udruženje.
Kako nas Francuzi doživljavaju?
Stavljaju nas na peto mesto po vrednosti, sposobnosti među narodima, ukupno gledajući. Na prvo mesto stavljaju, naravno, sebe, ali tu se grdno varaju, pošto, verujte mi na reč, niti žive bolje od nas, niti su vredniji, niti su pametniji. Ništa. Realno, oni prema Slovenima imaju kompleks.
Koja je osnovna ideja Sabora?
Zapad je vladao svetom 600 godina i ništa nam dobro nije doneo. Degradirali su i uništili, i fizički i psihički, i planetu i čovečanstvo. Sad je red na nas Slovene, da mi probamo. Spas, ne samo za Slovene, nego za ceo svet, je u slavjanskoj sabornosti, u našoj slozi, neuperenoj protiv drugih naroda. Mi svojom slogom i sabornošću možemo samo dati primer ostalima. Okupljanjem slovenskih naroda i drugima bi ponudili sabornost. Glavni cilj je povezivanje sa primarnom silom naših slavjanskih predaka i poštovanje ljudskih vrlina koje su oni gajili - čovekoljublja, pravdoljublja i slobodoumlja. Iz ove tri osobine nižu se dalje sve druge, a posledica svega je - sabornost.
Koliko aktivnih članova ima Sabor?
Zasada nekoliko stotina aktivnih. Mi nismo od onih koji upisuju i žive i mrtve u spiskove, ne bi li postigli privid brojnosti. Mi ne insistiramo na broju, nego na kvalitetu ljudi, na želji i motivu koji ima svako od nas - na osećaju težnje sabornosti. Trenutno smo organizovani i u Loznici, Leposaviću, Kaću, Nišu i Novom Sadu, a planiramo da osnujemo i organizacije u LJuboviji, Raškoj i Republici Srpskoj.
Srpski slavjanski sabor je pokretač drugih sabora u slovenskim zemljama?
Postali smo pravo međunarodno udruženje. Pokrenuli smo stvaranje Ruskog slavjanskog sabora, koji danas ima više od 26.000 članova, i Ukrajinskog slavjanskog sabora, čije se članstvo takođe broji u hiljadama. U planu je i osnivanje beloruskog, bugarskog i drugih sabora. Vožd Ruskog slavjanskog sabora je Aleksandar Kravčenko, jedan divan čovek, koji je postao ratni vojni invalid braneći Srbe u Bosni i Hercegovini. Srbi su ga, kako on uvek kaže, naučili da je Rus i pravoslavac.
Kome je sve upućen poziv na jedinstvo?
Ruka sabornosti ponuđena je svim Slovenima, ne samo pravoslavnima, jer nemamo mi pravo da odlučujemo ko je Sloven, a ko nije - Bog je to već odlučio. Takođe, nije nam bitno ni ko je kakve političke orijentacije, mada moram naglasiti da smo izrazito protiv svake vrste ekstremizma. Kod nas ono „nož, žica, Srebrenica“ ne prolazi, ma ko da je izmislio i koristio tu jezivu parolu.
Koji je krajnji cilj povezivanja svih slovenskih naroda?
Velika Slavija - zemlja ujedinjenih Slovena, koja bi se prostirala od Kamčatke do Ohrida! Jedna takva država, uređena po principu konfederacije, bila bi, cenim, dovoljno moćna da konačno preuzme kormilo sveta i povede nas u pravom smeru.
