BEOGRAD - Prošlo je 16 godina od pogibije mog oca, ali bol i dalje ne jenjava, a najviše mi je žao što moj devetogodišnji sin nikada neće upoznati dedu i videti kakav je čovek bio.Ovo za Kurir kaže Igor Trišić, sin Slobodana Trišića, radnika Javnog komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane“, koji je poginuo na radnom mestu za vreme bombardovanja toplane „Novi Beograd“ 4. aprila 1999.- Kad smo saznali da nam je otac umro, sestra Jelena i ja nismo znali šta nas je snašlo. Tata je poginuo jer je samo radio svoj posao. Sinu Ognjenu stalno pričamo o dedi i svake godine ga dovodimo kod Slobodanove spomen-ploče - kaže Igor i dodaje da veliku zahvalnost duguje bivšoj upravi „Elektrana“ jer su „iškolovali i njega i sestru“.Na spomen-obeležje Slobodanu Trišiću vence su, pored pripadnika njegove porodice, juče položili i predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević i direktor „Beogradskih elektrana“ Goran Aleksić.- Tih nekoliko projektila nanelo je veliku materijalnu štetu, ali najtragičnije je što su ubili našeg dragog kolegu. Postrojenja smo obnovili, ali Slobodanov život ne možemo nikada vratiti - rekao je direktor Goran Aleksić.Toplana „Novi Beograd“ pogođena je s više projektila, pri čemu su uništena skladišta za tečno gorivo, crpna stanica, deo vitalnih postrojenja, oba pretakališta i benziska pumpa.(J. P.)
Nikola NikodijevićVERUJEM DA SE NEĆE PONOVITINikola Nikodijević, predsednik Skupštine Beograda, položio je vence na spomen-obeležje Slobodanu Trišiću.- Naša dužnost, i kao društva i kao Grada, jeste da se sećamo stradalih u NATO agresiji 1999, a posebno onih koji su svoj život dali obavljajući svakodnevne radne obaveze. Verujem da živimo u vremenu kad se takve stvari više neće ponoviti - rekao je Nikodijević.
