Najnovije vesti

EKSKLUZIVNO SAZNAJEMO: Draža Mihailović jednoglasno rehabilitovan!
Foto: Wikipedia

Sutra u Kuriru

EKSKLUZIVNO SAZNAJEMO: Draža Mihailović jednoglasno rehabilitovan!

Društvo
Viši sud u Beogradu u četvrtak će poništiti presudu iz 1946. godine, kojom je komandant Kraljevske vojske u otadžbini osuđen na smrt streljanjem, a za to će glasati sva tri člana sudskog veća

BEOGRAD - Đeneral Draža dobio je poslednju bitku, koja je trajala punih 69 godina!

Postupak povodom zahteva za rehabilitaciju komandanta Kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Mihailovića biće okončan danas donošenjem konačne sudske odluke. Kako Kurir nezvanično saznaje, sva tri člana sudskog veća Višeg suda u Beogradu glasaće za rehabilitaciju đenerala Draže.

Antifašisti

Ovom odlukom biće poništena presuda od 15. jula 1946, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem zbog navodne saradnje sa okupatorima u Drugom svetskom ratu, i konačno će biti stavljena tačka na postupak koji je u javnosti poslednjih godina izazivao oprečne reakcije.

Viši sud je sada utvrdio da Draža 1946. nije imao fer i pravično suđenje i da je pogubljen bez mogućnosti valjane odbrane i žalbe. U ovom slučaju rehabilitacija se ne odnosi i na istorijske aspekte, odnosno na ulogu đenerala Mihailovića u Drugom svetskom ratu. S druge strane, ovo praktično znači da je Mihailovićev Ravnogorski pokret sada i zvanično uvršten među antifašističke, pošto je presuda o izdaji nevažeća.

Vojska u otadžbini... Đeneral sa četnicima 1944. godine
Vojska u otadžbini... Đeneral sa četnicima 1944. godine


Krivično delo ubistva

Podsetimo, predlagači zahteva za rehabilitaciju tokom postupka su tvrdili da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. Kako su navodili, Draža nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

Oliver Antić, punomoćnik predlagača rehabilitacije, iznoseći završnu reč u utorak, rekao je da je na suđenju Draži presuda izostala.

 Mihailović 1937. godine
Mihailović 1937. godine


- Pošto nije bilo presude u originalu, ovde se radi o krivičnom delu ubistva - kazao je Antić i napomenuo da je Mihailović streljan dva dana nakon usmenog objavljivanja presude.

On dodaje da su tek godinu dana kasnije u pisanom obliku izrađene tri presude, od kojih je svaka imala bitne pravne nedostatke. Antić posebno ukazuje da Mihailović nije imao pravo na žalbu, što je jedno od osnovnih ljudskih prava, koje datira još od starog Rima.

Beogradski proces

Inače, suđenje Draži Mihailoviću i grupi od još 23 optuženika ostalo je upamćeno pod nazivom Beogradski proces, a zvaničan naziv bio je suđenje Dragoljubu Draži Mihailoviću i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941-1945). Suđenje je održano u Beogradu od 10. juna do 15. jula 1946, a glavni dokazni materijali protiv Draže bili su dokumenti iz zaplenjene četničke, ali i nemačke, italijanske, bugarske i ustaške arhive.

 

Kontroverze
ĐENERAL  BEZ GROBNOG MESTA

Godinama je bilo nepoznato gde je Draža sahranjen. Državna komisija je pre četiri godine utvrdila da je on i ubijen i sahranjen na Adi Ciganliji, i to u blizini mesta na kome se nekad nalazio zatvor. Kako su naveli članovi te komisije, to je primarna grobnica iz koje je njegovo telo najverovatnije, prema svedočenjima, prebačeno na drugu lokaciju. Mihailović tako ni danas nema zvanično grobno mesto, a komisija još utvrđuje tačnu lokaciju.

 

Potrajalo
PROCES DUG DEVET GODINA

Zahtev za rehabilitaciju podneo je 2006. godine Dražin unuk Vojislav Mihailović. Kasnije su se predlogu pridružila brojna udruženja i pojedinci, među kojima i Srpska liberalna stranka Koste Čavoškog, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, te profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

 

Dragoljub Draža Mihailović /1893 - 1946/

26. april 1893 - u Ivanjici rođen Dragoljub Mihailović
1. septembar 1910 - upisao nižu školu Vojne akademije u Beogradu. Posle šest meseci unapređen u čin pitomca--kaplara, a 1912. u čin pitomca-podnarednika
1912 - učestvovao u Prvom balkanskom ratu
1913 - učestvovao u Drugom balkanskom ratu
1914 - u Prvom svetskom ratu bio pripadnik Trećeg prekobrojnog pešadijskog puka prvog poziva Drinske divizije
oktobar i novembar 1914 - učestvuje u žestokim borbama u Kolubarskoj bici, istakao se 24. i 25. oktobra na Kostajniku i 7. novembra na Plandištu, gde je ostao na položaju iako mu je bataljon odstupio
11. septembar 1916 - teško ranjen na Solunskom frontu
5. novembar 1921 - odlikovan Albanskom spomenicom
24. oktobar 1922 - unapređen u čin kapetana prve klase
17. decembar 1925 - unapređen u čin majora
jun 1935 - postavljen za vojnog atašea u Bugarskoj, a naredne godine u Čehoslovačkoj
13. maj 1941 - stigao na Ravnu goru i od oficira i podoficira oformio Jugoslovensku vojsku u otadžbini
19. septembar 1941 - u Struganiku sa Titom razgovarao o savezu partizana i četnika, ali su pregovori propali
9. decembar 1941 - Nemačka raspisala poternicu za Mihailovićem, koji je „ucenjen sa 200.000 dinara“
19. januar 1942 - postavljen za ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije
17. jun 1942 - unapređen u čin armijskog generala
10. jun 1942 - kralj Petar Drugi ukazom proglasio Mihailovićev štab za Vrhovnu komandu jugoslovenske vojske, a Dražu za načelnika ovog štaba
12. septembar 1944 - preko Radio Londona narodu Jugoslavije obratio se kralj Petar Drugi Karađorđević, koji je kao vrhovni komandant JVO „naredio“ svim pripadnicima te armije da se stave pod komandu Josipa Broza Tita
novembar 1944 - Amerikanci ponudili Mihailoviću da ode iz Jugoslavije u izbeglištvo, što je on odbio
13. mart 1946 - uhapšen je
10. jun 1946 - počelo suđenje
15. jul 1946 - osuđen na smrtnu kaznu
17. jul 1946 - izvršeno pogubljenje

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...