Najmanje pet odsto zasada u Vojvodini i Mačvi posejano je genetski modifikovanim semenom, od čega najviše sojom.Kako je za medije izjavio agroekonomista profesor Miladin Ševarlić, problem je u ilegalnom tržištu semena.
- Država mora više da poradi na suzbijanju ilegalnog tržišta semena. Tu se prodaje svašta, ne samo GMO semena. Trebalo bi intenzivnije kontrolisati ne samo poljoprivrednike već i uvoznike - konstatovao je Ševarlić.Inače, tokom juna i jula, inspekcija je proverila oko 1.700 parcela i utvrđeno je da je na oko tri odsto njih korišćena genteski modifikovana soja, a od 2010. godine nema podataka o uništavanju takvih zasada.
- Podaci o uništenim GMO zasadima moraju da budu dostupni javnosti, kao i imena onih poljoprivrednika, firmi i uvoznika koji su otkriveni u nezakonitom prometu i primeni GMO semena. Simptomatično je da se na godišnjem nivou otkrije maksimalno 40 parcela sa ovakvim zasadima, prenose mediji.
Nadležne inspekcija su odgovorne zato što godinama ne uspevaju da pronađu hiljade hektara zasejanih GMO sojom - kaže Ševarlić.Problem takođe predstavljaju i niske kazne za uzgoj GMO proizvoda. Tako na primer, od 30.000 do 50.000 dinara treba da plati onaj na čijim njivama se nađu GMO zasadi, dok za firme novčana kazna iznosi od pola miliona do tri miliona dinara. Poređenja radi, Hrvatska ima sedam puta veće kazne za gajenje GMO.Podsetimo, upotreba GMO semena u Srbiji je strogo zabranjena.
