Kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Domaćica u slami, koja simbolizuje jasle u kojima je rođen Isus Hrist, skriva slatkiše i sitne poklone, a običaj je da deca pijuču kao pilići dok ih traže.Važan smisao božićne večeri kao praznika posvećenog porodici jeste okupljanje sve čeljadi na posnoj trpezi. Od jela na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, kiseli kupus, rezanci sa orasima, turšija, med, vino i prebranac, a priprema se neparan broj posnih jela.
Pred ovakvom večerom domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi trpezu, pročita molitvu Gospodnju, razlomi kolač i svu čeljad ponudi večerom, pri čemu se uz čašu vina drže zdravice. Večera protiče u miru i tišini, a ako je ko i bio zavađen, Badnjeg dana se mora obavezno izmiriti.
Danas se svi ovi običaji prilagođavaju gradskoj sredini, gde nema ni vatre, ni ognjišta, ni šume. Umesto velikog drveta uzima se hrastova grančica i mala količina slame. Sve to se uoči Božića stavlja ispod slavske ikone. Potom se zapale sveća i kandilo, što simbolizuje vatru i ognjište, a kuća se okadi tamjanom.Na Badnji dan ništa se ne iznosi iz kuće i ne pozajmljuju se tuđe stvari.
