Spasić napominje da je broj policajaca koji sebi oduzmu život statistički značajno veći u odnosu na ostatak populacije, a u pitanju su mladi ljudi koji u proseku imaju 35 godina.
On objašnjava da postoje dobri mehanizmi i standardizovani testovi selekcije i psihološke provere kandidata koji konkurišu za posao u policiji, ali da na terenu prevagu zna da odnese, kako je rekao, "igra moći".
"Psiholozi koji rade selekciju dobro i odgovorno rade. Kriterijumi postoje, ali je bitno da li se poštuju. Međutim, postoji igra moći, pa ćete na terenu često čuti situaciju 'primaj i ne pitaj'. Tako činimo medveđu uslugu onima koje primamo, jer oni dugoročno trpe posledice", kaže Spasić.
On upozorava da s obzirom na situaciju u društvu, policiji i stres koji doživljavaju na poslu, policajci dobro obavljaju svoj posao.
"S obzirom na sve oni su još i odlični, rade na maksimumu svojih psiholoških kapaciteta", ističe psiholog.Spasić kaže da ne postoje istraživanja o tome šta su tačni uzroci samoubistava policajaca, već da se može govoriti na osnovu pretpostavki.
S jedne strane, kako kaže za N1, postoje lični razlozi poput neuzvraćene ljubavi, dok su mnogo češći dublji i sistemski razlozi. On objašnjava da promene koje se dešavaju u samoj policiji i ministarstvu unutrašnjih poslova izazivaju neizvesnost kod pripadnika policije.
"U Policijskom sindikatu Srbije insistirali smo da se za svaki slučaj samoubistva izvrši istraživanje i takozvana psihološka autopsija, kako bi se otkrili tačni uzroci", rekao je Spasić.
(N1)
