Poverenik je na konferenciji za novinare, povodom Evropskog dana zaštite podataka o ličnosti, rekao da se kod građana budi svest o tome da mogu da traže zaštitu svojih podataka od institucija, o čemu govori i činjenica da je u 2009. godini poverenik imao 83 predmeta iz te oblasti, a u prošloj oko 2.500 predmeta.
Veliki deo tih predmeta inicirali su građani, a teško je naći neku odluku poverenika koju su sudovi abolirali ili doveli u pitanje, što je veoma pozitivan trend, rekao je Šabić.
On je, međutim, naglasio da je normativni okvir u ozbiljnom zaostatku za evropskim zakonodavstvom i podsetio da još nije usvojen novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti, iako je još 2008. bilo jasno da u aktuelnom postoji niz problematičnih rešenja.
Šabić je podsetio da je kancelarija poverenika ponudila vladi model zakona pre godinu i po dana, kao i da je Akcionim planom za Poglavlje 23 predviđeno da se novi zakon, po modelu poverenika, usvoji do kraja 2015. godine. Zakona još nema, a nacrt koji se pojavio gotovo da nema dodirnih tačaka sa modelom poverenika, naglasio je Šabić.
Govoreći o promeni mentaliteta, Šabić je istakao da još postoje tragovi sistema vrednosti u okviru kojeg je "lično i individualno" bilo na najnižem nivou i samim tim dosta toga podaničkog i straha da se postavi pitanje "zašto mi tražite ličnu kartu".
Rešavanje tog problema je zadatak za celu državu i podrazumeva aktivnost ogromnog broja institucija, rekao je Šabić i naglasio da u Srbiji po tom pitanju nema strateško državnog pristupa.
"U zemlji u kojoj možete na deponiji da pronađete gomile dosijea bankarskih klijenata, sa blanko potpisanim menicama, u kojoj poverenik treba da podnosi krivičnu prijavu i to sa neizvesnim ishodom u situaciji kad je kompromitovana kompletna baza podataka punoletnog stanovništva i to preko sajta državnog organa, ili priča o tome da je javno izražena sumnja da je kompromitovana baza poreskih obveznika, a da to takođe ostane bez sankcije, govori o tome da nemamo strateški državni pristup", rekao je Šabić.
Šabić se osvrnuo i na registar novčanih kazni, koji je od juče počeo da radi, navodeći da je to na prvi pogled fina stvar zbog moderne, elektronske komunikacije, ali da je taj registrar, u zemlji u kojoj je ukradena kompletna baza jedinstvenih matičnih brojeva, zaštićen JMBG-om.
"Da li se mi to igramo, šta mi zapravo radimo, imamo li komunikaciju, razmenjujemo li informacije", upitao je Šabić.
On je rekao da se ne sme traćiti novac na uspostavljanje bilo kakvih registara koji su "kobajagi zaštićeni", a da svi znaju da je prodor moguć do tragikomičnog nivoa.
