Najveća očekivanja od ove konferencije usmerena su ka Evropskoj uniji, a prisustvuju joj predstavnici oko 70 zemalja, među kojima je i Srbija.
Vlada Srbije izašla je sa stavom da očekuje zajedničko rešenje Evrope koje bi onda i sama primenjivala.
Naglašeno je da bi Srbija pristala da učestvuje u sistemu kvota, te da bi bila u stanju da prihvati između 5 000 i 10 000 izbeglica.
Lana Radovanović, istraživačica Centra za evropske politike komentariše: „Treba istaći da Srbija za razliku od država članica EU nema obavezu da učestvuje u sistemu kvota i da je pohvalno to što je kao država kandidat pokazala da prihvata ne samo pomoć i mogućnosti za razvoj, već i obaveze koje će imati kao država članica EU. Ipak, preuzimanjem ove obaveze Vlada će hitno morati da radi na podizanju postojećih kapaciteta, da bi mogla da smesti hiljade ljudi koje je navela da će moći da preuzme. Takođe, kako su se organizacije civilnog društva na terenu već pokazale kao konstruktivan i brz mehanizam za pružanje pomoći izbeglim licima, Vlada bi, zarad efikasnog unapređivanja svog azilnog sistema, trebalo da nastavi i unapredi svoju saradnju sa njima.“
Potez Srbije kojim je svojevoljno prihvatila da se u ovoj situaciji ponaša kao EU članica, i učestvuje u sistemu kvota, ipak ne mora imati uticaja na njen evropski put.
„Isuviše je rano reći da prihvatanje odgovornosti Srbije u zbrinjavaju izbeglica može uticati pozitivno na proces EU integracija Srbije, to će biti vidljivo tek na terenu, sa uvidom u to kako su ti ljudi primljeni“, objašnjava Radovanović.
