Do današnjeg dana ne vode se ozbiljne naučne rasprave koje bi objasnile iskustvo Titovog vremena i Titovo nasleđe, kaže novinar i koautor knjige o Josipu Brozu Titu Slavoljub Kačarević.
„Kada se pomene Tito, na javnoj sceni se odjednom uključe strasti. Retko gde može da se čuje ozbiljan razgovor na tu temu i ona je još uvek nabijena emocijama koje su, po pravilu suprotne“, kaže Kačarević.
U sadašnjoj masovnoj kulturi i estradizaciji ljude zanimaju „lake teme“, kaže profesor sociologije i filozofije na Univerzitetu „Union“ — Nikola Tesla, Ilija Kajtez.
Najbolji način za prikrivanje stvari, prema njegovim rečima, jeste da se bavite manje važnim ili trivijalnim pitanjima.
Za Kačarevića je od izuzetnog značaja pitanje Titove veze sa britanskim dvorom i masonima. To pitanje, kako kaže, postavio bi Titu da je živ.
„Mislim da je to i popularno i važno pitanje. Naravno, jasno je da mi ništa ne bi odgovorio i da je živ, jer vlast nikada ne otkriva šifru“, kaže Kačarević.
Pitanje Titovih veza sa britanskim dvorom i masonima, prema Kačarevićevim rečima, istovremeno ima i revijalni značaj, a sa druge strane moglo bi da osvetli stvari koje izmiču današnjim generacijama. One se, zbog toga što su obavijene velom tajne, pripisuju natprirodnoj veštini Titove ličnosti i potpiruju njen kult koji se uporno održava.
Prema Kajtezovim rečima, nikada nećemo saznati kompletnu istinu o Titu jer ona mnogima ne odgovara. Većina najvažnijih Titovih tajni zbog toga ostaće zaključana u „riznici tajni“, koja je formirana oko njegovog imena i dela.
(Sputnik News)
