Za vreme vladavine cara Valensa zbio se veliko progon pravoslavlja od strane arijevaca, koje je i sam car pomagao.
Kada je čuo za ovo gonjenje, Isakije, pustinjak sa Istoka, ostavio je pustinju i došao u Carigrad da hrabri pravoslavce i da izobličava jeretike. U to vreme pošao je car Valens sa vojskom na sever protiv Gota, koji su se od Dunava spuštali ka Trakiji.
Isakije je izašao pred cara i rekao mu: "Care, otvori crkve pravovernim, i Bog će blagosloviti put tvoj!". Sutradan je opet istrčao Isakije pred cara i opet mu ponovio opomenu. Treći dan istrčao je Isakije pred cara, uhvatio carevog konja za uzdu i molio cara, da da slobodu crkvi, i pretio je caru kaznom Božjom, ako se usprotivi molbi njegovoj.
Razjareni car naredio je da starca bace u neku jamu. Hrišćani veruju da su starca iz jame izvadila tri anđela. Četvrti dan izašao je Isakije pred cara i prorekao mu groznu smrt, ako ne da slobodu pravoslavnim: "Govorim ti, care, odvešćeš vojsku na varvare, no nećeš odoleti varvarima, pobeći ćeš ispred njih, ali ćeš biti uhvaćen i živ sažežen".
I zaista su varvari pobedili grčku vojsku, a car je pobegao sa svojim savetnikom, arijancem, i sakrio se u jednu košaru. Varvari su saznavši gde je car, opkolili košaru, i zapalili je. Tako je izgoreo car Valens sa svojim savetnikom. Potom se zacario car Teodosije Veliki, koji je čuo za Isakiju. Prizvao ga je car sebi i poklonio mu se. Pošto je mir zavladao u Crkvi, i pošto su arijanci bili prognani, Isakije se hteo vratiti u svoju pustinju, ali je umoljen da ostane u Carigradu.
Neki velmoža Saturnin sagradio mu je manastir gde se starac do smrti podvizavao. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je činio mnoga čuda. Pred smrt Isakije je odredio za igumana manastira Dalmata, svoga učenika, po kome se ta obitelj kasnije i nazvala dalmatska. Isakije je preminuo oko 383. godine.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 30. maja po crkvenom, a 12. juna po gregorijanskom kalendaru. Po Isaku Dalmatskom nazvanu je i velika Isakijeva saborna crkva u Sankt Peterburgu.
(EPK/Wikipedia)
