Suprug je pokušao nožem da me ubije pred decom... Deca su ga molila, drhtala, klečala pred njim samo da me ostavi. Udarao me je nogama, vukao mi odeću da me skine golu. Dobila sam takve batine da nisam mogla kašiku da držim u ruci.Ovako za Kurir počinje svoju ispovest Miljana S., koja je zbog porodičnog nasilja utočište pronašla u Sigurnoj kući. Ona kaže da ju je suprug godinama mučio i da joj je zabranjivao da izlazi iz kuće bez njegove dozvole.Teror- Dve godine nisam smela ni iz sobe da izađem u dvorište da stavim veš da se suši. Nisam smela ni vrata od kuće da otvorim ako neko zvoni, smela su samo deca. Ako dolazi muška osoba, morala sam da se sklanjam u sobu i nisam smela izaći dok ta osoba ne ode. Nije bilo bitno da li je ta osoba njegov prijatelj ili detetov drug. Nije mi dozvoljavao da koristim telefon, ni do prodavnice da odem. Živela sam gore nego neko kuče! - priča kroz suze naša sagovornica.Ona nikome nije smela da kaže kroz kakav je pakao svakodnevno prolazila, za to su znala samo njena deca.- Htela sam da skočim s terase, da se ubijem jer nisam mogla da izdržim više i da gledam kako deca pate. Varao me je, a kad sam saznala za to, popila sam tablete da više ne patim, htela sam da nestanem... Pretio je da će me ubiti i da to nije ništa - drhtavim glasom se priseća nesrećna žena.Svaki njen pokret suprug je pratio, a strogo je kontrolisao i šta govori pred njenim roditeljima, kod kojih je smela da ode samo uz njegovu dozvolu za neki praznik.Psiho-igrice- Kad sam s njim izlazila, morala sam da gledam u zemlju, da idem savijene glave. U kolima nisam smela da gledam normalno napred, nego samo koliko mogu haubu da vidim. Govorio mi je šta da kažem, pa me je snimao i posle mi pričao da sam lažov, i to je držao kao dokaz ukoliko ja pokušam nešto. Bila sam konstantno zaključana u kući s decom, a smela sam da izađem samo ako su deca bolesna - završava svoju ispovest ova žrtva.
IživljavanjeMORALA SAM DA PIŠEM ŠTA SAM RADILA U KUĆIMiljani S. bilo je dozvoljeno da izađe iz kuće jedino kada je decu vodila kod lekara.- Kad je bio van kuće, terao me je da napišem ko je sve dolazio, kada je taj neko odlazio, šta sam radila, za šta sam deci dala pare. Kad sam išla kod lekara, morala sam da pognem glavu dok hodam i ako neko prolazi pored mene i dece i kaže „dobar dan“ ili nešto pita, nisam smela da pričam, morala sam da gledam u pod i da ćutim - kaže ona.
