Na jučerašnji dan pre 103 godine rođen je jedan od najcenjenijih poglavara Srpske pravoslavne crkve - patrijarh Pavle.
Njegove reči i pouke se i danas pamte i prepričavaju, a mnogi ga, iako ga SPC još nije kanonizovala, smatraju za sveca. Juče, na dan njegovog rođenja, porta manastira Rakovica, gde je sahranjen, vrvela je od vernika iz Srbije, regiona, ali i inostranstva. Među poštovaocima koji su došli da se poklone njegovim moštima zatekli smo i Radojku Maksimović (67), koja je stigla čak iz Australije.
- Prvi put sam ovde. Osetila sam neki poseban mir kad sam se pomolila nad njegovim grobom. Pomolila sam se za zdravlje svoje porodice, dece i unučića. Specijalno sam došla zbog patrijarhovog rođendana, poklonila se njegovom grobu i zapalila sveću. Pavle je bio poseban, živi svetac - priča nam Radojka, koja se nada da će on biti proglašen za sveca.
Među mnogobrojnim vernicima juče je bilo roditelja s decom, starog i mladog sveta, ali i onih koji se bore sa teškim i opakim bolestima, kao što je Mohan Krstijan (35) iz Vršca. Mohan boluje od raka kičme i dolazi svakog dana da se pomoli na grobu patrijarha Pavla.
- Lekari kažu da će biti bolje i ja se nadam da hoće. Svakog dana se u manastiru i pred moštima Pavla molim za ozdravljenje. Čuo sam da su se ovde neki bolesni molili za zdravlje i da su se izlečili. Bitna je vera, bez verovanja se ne dolazi ovde - priča nam Mohan. On dodaje da kad zakorači u portu manastira oseti neki poseban mir.
- Ovde je raj na zemlji, kad sam ovde, osećam se bolje. Verujem da će mi molitva pomoći da se izlečim i verujte mi da ne osećam više toliko jake bolove kakve sam imao ranije - kaže naš sagovornik.
Protojerej stavrofor Ignjatovarović, duhovnik u manastiru Rakovica, kaže za Kurir da je vikendom manastirska porta prepuna, a da je u nedelju bilo oko 1.000 vernika.
- Patrijarh Pavle je živi svetitelj koji je hodao po zemlji u naše vreme. On je poznat i među drugim pravoslavnim narodima, pa i među katolicima. Ovde dolaze ljudi iz inostranstva, iz Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, dolaze i Grci, Rusi i Rumuni - rekao je on.
Koliko ga je narod voleo i poštovao najviše govori podatak da je više od pola miliona ljudi na ulicama Beograda prisustvovalo njegovom poslednjem ispraćaju. Omiljeni srpski patrijarh je poslednje dve godine života proveo na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, gde je preminuo 15. novembra 2009.
Mina Branković / Foto: Marina Lopičić; EPA/Srđan Suki
Dan patrijarha Pavla
SAM ŠIO, KRPIO, IŠAO PEŠKE
Patrijarh Pavle bio je poznat i cenjen zbog svoje velike skromnosti. On je svako jutro, osim ako nije išao u neku drugu crkvu, služio liturgiju u Patrijaršiji i pričešćivao se, a svako veče je bio na večernjoj službi u Sabornoj crkvi. Sa sobom je uvek nosio Sveto pismo i molitvenik. Po Beogradu je išao gradskim prevozom ili peške. Živeo je asketskim životom, sam je šio i krpio odelo i cipele, i obavljao ostale majstorske poslove u Patrijaršiji. Dok je bio patrijarh nije primao patrijaršijsku platu, nego jedino penziju iz perioda dok je bio episkop raško-prizrenski.
Anegdota
OD STARIH ŽENSKIH ČIZAMA SEBI NAPRAVIO NOVE
Kad su ljudi primetili da patrijarh Pavle ima nove cipele i pitali ga gde ih je kupio, on se samo nasmejao. Ovaj događaj prati anegdota da su te cipele u stvari nekad bile ženske čizme. Patrijarh ih je našao bačene blizu kuće svoje sestre. Zagledao ih je, prevrtao, video da su stare, ali očuvane. Posle nekoliko dana u svojoj maloj radionici prepravio ih je kako bi sebi napravio cipele.
ČINJENICE O PATRIJARHU PAVLU
- Rođen je 11. septembra 1914. kao Gojko Stojčević u Slavoniji
- Rano je ostao bez roditelja
- Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, Višu gimnaziju i šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu
- Od 1944. radio je kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači, u Domu za decu izbeglu iz BiH
- Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle
- Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine
- Na Kosovu je proveo 33 godine
- Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990. godine izabran je za 44. srpskog patrijarha
