BEOGRAD - Prevremeni pubertet kod devojčica je sve češća pojava, a glavni uzrok je gojaznost. Ukoliko se uvećanje dojki pojavi pre sedme ili osme godine života, to znači da je u pitanju rani pubertet i da je neophodno obaviti pregled kod endokrinologa.
- Dramatično ubrzanje ili usporen rast, maljavost, uvećanje testisa ili dojki izvan perioda koji predstalja granicu za pubertet, može da bude znak da je neophodna hormonska terapija. Ovaj problem može da bude i posledica nekog ozbiljnog oboljenja, zbog čega su ispitivanja i pregled neophodni - kaže u intervjuu za Novosti doktorka Vera Zdravković, endokrinolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Prvi signal je rast dojki, a to se kod ženske dece sve češće viđa već u sedmoj i osmoj godini. Kod dečaka problem je obrnut, pa tako zbog gojaznosti dolazi do zakasnelog puberteta, koji počinje tek posle navršene 14. godine života.
Kod devojčica, pubertet počinje pojavom dojki i menstruacijom. Kod dečaka dolazi do uvećanje testisa i pubične maljavosti. Normalan period za ovu pojavu jeste najranije u osmoj, najkasnije u 13. godini kod devojčica, odnosno najranije u devetoj, a najkasnije u 14. godini kod dečaka.
Kako prepoznati rani pubertet
- Prvi znak da je rani pubertet počeo jeste uvećanje dojki kod devojčica mlađih od osam godina. Ovaj problem je sve češći, zbog čega se razmatra da se granica ranog puberteta za devojčice pomeri na period ispod sedam godina. Kod dečaka je situacija drugačija, rani pubertet se retko pojavljuje i prepoznaje se tako što dolazi do uvećanja testisa i pubične maljavosti, kod dečaka mlađih od devet godina. Ukoliko je ubrzan i dete izraste 10 umesto uobičajenih pet santimetara godišnje, takođe je potrebno obaviti pregled.
Najčešći uzrok ranog puberteta
- Devojčica mora da ima minimum 40 kg da bi dobila prvu menstruaciju i ušla u pubertet. To je zbog hormona leptina, koji se luči u masnom tkivu i šalje signale da je vreme da pubertet počne, jer je dete dostiglo kritičnu masu. Pošto su deca sve krupnija i gojaznija, leptin sve ranije daje takve signale. Zapravo, to je uobičajeni pubertet, koji je nastupio ranije nego što bi trebalo. Kod dečaka je, naprotiv, problem prevremnog puberteta najčešće znak da postoji bolest nadbubrežnih žlezda.
- Najveći problem kod prevremenog puberteta je ubrzano skeletno sazrevanje. Možemo da rastemo dok su nam pukotine u kostima otvorene, što znači negde do 14. godine kod devojčica, i 16. godine kod dečaka. Kada nastupi prevremeni pubertet, skeletno sazrevanje postaje ubrzano. To znači da će dete ostati niže i neće rasti koliko bi trebalo. Izuzetno je važno reagovati odmah.
Treba reagovati ukoliko osim stagniranja rasta, postoje glavobolje ili problemi sa vidom. Ako se primeti da kod devojčica nema rasta dojki do 12. ili 13. godine, treba proveriti da li postoji neka hromozomska anomalija, Tarnerov sindrom ili nedostatak jednog polnog hromozoma.
(Kurir.rs/Večernje novosti/A. Vasić/Foto: Pink printscreen)
