BELA CRKVA - U Beloj Crkvi kod Krupnja danas je obeležen 7. jul, a ministar prosvete Žarko Obradović je položio venac uz plotune počasnog stroja Vojske Srbije.
Obradović je rekao da narod Srbije danas sa ponosom obeležava dan kada je snagom slobodarskih uverenje ustao protiv fašističkih okupatora i zapalio prvu ustaničku iskru u poniženoj i porobljenoj Evropi.
Obradović je reko da je srpski narod u Drugom svetskom ratu branio pravo na slobodu i svoju državu, ali da se Narodno-oslobodilački pokret borio i za civilizacijske vrednosti kao što su opismenjavanje stanovništva ili emancipacija žene.
"Time su postavljeni temelji za sveopšti napredak i prosperitet našeg naroda koji jepočeo posle oslobođenja i ne može biti osporen nikakvim lažima i neistinama", rekao je Obradović, poručivši da je obeležavanje 7. juna poruka onima koji relativiziju i umanjuju istinu o stradanju srpskog naroda pod fašizmom i njegovom doprinosu borbi protiv fašizma.
Prema njegovim rečima, ne sme se dozvoliti da se političkom trgovinom danas umanjuju zlodela i promeni uloga okupatora i njihovih slugu.
"Savremene integracije i komunikacija sa svetom ne znače odricanje od svog identiteta nasleđa i interesa, opredeljenje za evropske vrednosti ne sme da znači odustajanje od sopstvenih nacionalnih interesa", rekao je Obradović i govor završio partizanskim pozdravom: "Smrt fašizmu, sloboda narodu".
Dan koji je pola veka u Srbiji slavljen kao Dan ustanka, da bi odlukom vlade 2001. godine taj državni praznik bio ukinut, obeležen je danas uz partizansku ikonografiju, koračnice i crvene zastave.
Predsednik SUBNOR-a Miodrag Zečević poručio je na svečanosti da 7. jula u Beloj Crkvi nije pucao brat na brata, već je, kako je rekao, srpski rodoljub i borac za slobodu pucao na fašističkog okupatora, koga je verno, svesno i dobrovoljno predstavljao srpski kvisling.
"Sedmi jul nije državni praznik. To je interes tekuće politike, ali se on ne može izbaciti iz istorije i narodnog sećanja. On je u istoriji Srbije gromada i takav će i ostati. Nadamo se boljim vremenima i umnijim ljudima koji će čuvati sećanje na delohrabrih julskih ustanika i poštovati stečenu slavu svojih predaka" kazao je Zečević.Srbija danas nema zvaničan praznik kojim obeležava početak borbe protiv fašističkog okupatora, iako su Srbi jedna od nacija kojima su nacisti i njihovi saradnici u Drugom svetskom ratu naneli procentualno najveće žrtve.Politbiro Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije je 4. jula 1941. uBeogradu doneo odluku o pokretanju oružanog otpora protiv okupatora, i taj dan je,takođe do 2001. godine, slavljen kao Dan borca.
Vlada Zorana Đinđića je odluku o ukidanju dva praznika donela zbog neslaganja poklonika partizanskog i ravnogorskog pokreta o tome ko je prvi pokrenuo antifašistički ustanak u Srbiji.Simpatizeri četničkog pokreta tvrde da je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini general Dragoljub Mihailović ustanak pokrenuo 13. maja na Ravnoj Gori.
Do danas nije pronađen događaj koji bi bio univerzalno prihvaćen kao dan ustanka, apojedini istoričari smatraju da bi najprikladniji povod bio oslobađanje GornjegMilanovca, 28. septembra 1941. godine, u kojem su zajednički učestvovali partizani i četnici.
U socijalističkoj Jugoslaviji 7. jul je proslavljan u znak sećanja na prvu oružanu akciju Rađevsko-azbukovačke partizanske čete, čiji je komesar Žikica Jovanović Španac sa saradnicima na seoskom vašaru u Beloj Crkvi pozvao narod na ustanak i ubio dvojicu žandarma koji su pokušali da ga uhapse.
Jedan od savremenika tih događaja, Slobodan Ristanović istakao je da se 7. jul, uprkos uvreženom mišljenju, nije proslavljao u znak sećanja na ubistvo dvojice žandarma, jer je takvih incidenata u Srbiji bilo i pre tog datuma, već zbog činjenice da je narod tom prilikom prvi put javno pozvan na ustanak.
"Ovde su se dogodile dve stvari, najvažnija je da je održan zbor i da je narod pozvan na ustanak, a incident koji se kasnije dogodio i u kojem su poginula dva žandarma takvih je bilo i pre i posle 7. jula", rekao je Ristanović, autor knjige "U ime slobode i pravde našeg naroda - Ustanak protiv fašističkog okupatora 1941".On je izjavio da je Žikicu Jovanovića Španca i još nekolicinu partizana Valjevskog odreda na zboru sačekalo između 200 i 300 seljana, a da je posle njegovog nadahnjujućeg govora sedmoro omladinaca odlučilo da se pridruži partizanima.
Ristanović ističe da su događaji u Beloj Crkvi, uključujući napad na nemački garnizon koji je uskoro usledio, pokrenuli sled događaja koji je rezultirao stvaranjemprve slobodne teritorije u porobljenoj Evropi - Užičke Republike.
