Svakog dana nas je manje za 99 ljudi. Dnevno izgubimo tri puna razreda prvaka dečaka i devojčica, devet fudbalskih i 20 košarkaških timova. Od 2011. do 2016. godine broj dece u našoj zemlji smanjen je za gotovo 40.000. Uz to, Srbija spada u deset država koje beleže najdramatičniji pad broja stanovnika, a svake godine on se dodatno smanji za 35.000 ljudi ili grad veličine Bora. Može li gore i da li se kraj bele kuge napokon bar nazire?
Prema podacima Unicefa, ako se ovako nastavi, u Srbiji će do 2041. godine živeti 5,5 miliona građana, što je za čak 23 odsto stanovnika manje nego što je bilo 2013. Sve ovo jasno pokazuje da je Srbija na ivici demografskog sunovrata, koji će svoje pravo lice pokazati već za dvadesetak godina. Većini političara usta su puna borbe s belom kugom, a država je borbu za natalitet postavila kao problem broj jedan u Srbiji i uvela podsticajne mere. Međutim, da li je to dovoljno?
Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović navela je da bi za obnovu našeg stanovništva bilo potrebno da svaka druga žena ima troje dece. - Od 2001. do 2015. godine u Srbiji se broj stanovnika smanjio za pola miliona, a smanjuje se i broj žena u onim godinama kad rađaju. Prosečna starost majke pri rođenju prvog deteta u Srbiji podignuta je i iznosi 28,3 godine. Da bismo se obnovili, potrebno bi bilo da ostanemo na ovom broju, koji je već sada nešto niži od sedam miliona u Srbiji, i u tom slučaju bi trebalo da 11 odsto žena u fertilnom periodu ima jedno dete, 44 odsto dvoje dece, 45 odsto troje dece - navela je ministarka Dejanović.
Ona je istakla da ne sme da se zaboraviti da je odluka o tome kad će neko postati roditelj jedno od elementarnih ljudskih prava i pripada samo individui. Podsticajne mere od 1. jula: - 100.000 dinara za prvo dete - 10.000 dinara dve godine za drugo dete - 12.000 dinara u toku deset godina za treće dete - 18.000 dinara svakog meseca za četvrto dete 10 godina
Aleksandar Vučić Džabe sve ako nema dece
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da je najveći problem broj rođene dece i da nestajemo kao nacija. - Srbija i mi kao narod nećemo moći da opstanemo ukoliko u svojim glavama nešto ne promenimo. Imaćemo najmodernije bolnice, predivno uređene zidove, lepe krevete, sve što treba da se uredi i uradi. Ali nije broj dece direktno proporcionalan razvoju ekonomije, napretku životnog standarda. Naprotiv, neretko je to obrnuto proporcionalno. Džabe što ćemo probleme da rešavamo, džabe što ćemo da imamo penzije i plate, sve je to džabe ukoliko ne budemo imali dece, ukoliko ne budemo brinuli o budućnosti - rekao je Vučić.
Sela su izgubljenja Svi beže od teškog života
Demografi u Srbiji su saglasni da je bitka za sela skoro pa već izgubljena, a da sada sledi bitka za očuvanje gradova. Ovu tezu potkrepljuju i sporijim rastom gradova. Izuzetak donekle čine Beograd, Novi Sad i Niš, u koje se sliva najveći broj došljaka. U Beogradu je tako na popisu stanovništva prebrojano čak oko 860.000 građana, u Novom Sadu 200.000 i Nišu oko 120.000. Zahvaljujući višegodišnjem trendu napuštanja mesta rođenja, tek svaki drugi stanovnik Republike živi u rodnom gradu. Po broju autohtonog stanovništva izdvaja se opština Žagubica, gde je udeo "domorodaca" veći od 80 odsto, a nju prate Kovačica, Sjenica, Novi Pazar, Malo Crniće, Žabari i Kosjerić, koji beleže oko 70 odsto domaćih žitelja.
Istraživanja UN Čak 68 odsto stanovništva će živeti u gradovima
Do 2050. godine čak 68 odsto svetskog stanovništva će živeti u gradovima, dok je danas taj procenat 55 odsto, tvrdi se u ovogodišnjem istraživanju Ujedinjenih nacija. Projekcije pokazuju da će se čak 2,5 milijardi ljudi na planeti doseliti u gradove u tom periodu. Stanovništvo gradova je poraslo sa 751 milion ljudi 1950. na 4,2 milijarde 2018. godine. Bez obzira na relativno nisku stopu urbanizacije, u Aziji živi 54 odsto stanovnika gradova sveta, slede Evropa i Afrika sa po 13 odsto svaka. Do 2030. planeta će imati 43 grada sa više od 10 miliona stanovnika. Danas je najveći grad Tokio sa 37 miliona stanovnika, zatim sledi Nju Delhi sa 29 miliona, Šangaj ima 26, Meksiko Siti i Sao Paulo po 22 miliona, Kairo, Mumbaj, Peking i Daka imaju blizu 20 miliona stanovnika. Tokom sledeće dve godine stanovništvo Tokija bi trebalo da zabeleži pad, dok bi Nju Delhi trebalo da oko 2028. postane najmnogoljudniji grad na svetu.
Brojke
- 5,5 miliona ljudi će živeti u Srbiji 2041. godine
- 35.000 ljudi, ili grad veličine Bora, izgubi Srbija svake godine
- 28 godina je prosečna starost žene koja rađa prvo dete
(Kurir.rs/Jelena Pronić)
NE PROPUSTITE
