Epoha i važnost tradicionalnih javnih intelektualaca nepovratno je prošla i intelektualci su danas ozbiljno ugrožena vrsta, smatra predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vladimir S. Kostić.
On izražava bojazan da bar deo intelektualaca prelazi, kako kaže "na ilegalni rad".
Kostić primećuje da određena dešavanja u svetu, ali i među nama samima, ubedljivo prete da 21. vek bude označen kao "vek populizma".
- Antiintelektualna klima, koja više i ne pokušava da se prikrije, pogoduje razvoju grotesknih misaonih plodova, ne i bez izvesne humornosti. Svedoci smo eskalacije i svojevrsne gorljivosti na različitim stranama u prikupljanju potpisa intelektualaca na apelima ili tekstovima podrške (intelektualac je ovde obično standardizovana merna jedinica ubedljivosti), upozorava Kostić u autoskom tekstu za Nedeljnik.
O odnosu politike i intelektualaca, kaže, mudro ćuti, "uz uverenje da je njihova potreba da shvate stanje i formiraju sopstvena gledišta naspram "komparativnog kolektiviteta" veća nego kod prosečnog građanina, koji je takođe ima".
- Često se gotovo refleksno pojam intelektualca koji "govori istinu" i "razotkriva laži vlasti" povezuje sa pojmom opozicionog delovanja, ali to definitivno nije pravilo. Možda je tragika intelektualca u tome što se neizbežno nalazi u raskoraku između "usamljenosti i svrstavanja" (ne negiram legitimnost bilo kojeg od ova dva izbora, pod uslovom da su slobodni), ističe Kostić.
Uprkos činjenici da je odrastao u vremenu kada je odrednica "elita" bila gotovo pogrdna i optužujuća, iskreno veruje da se ona zapravo odnosi na "one pojedince koji imaju znanje i imaginaciju da iz različitih, pa i nepoželjnih uglova sagledaju fenomene i pravce u kojima se određeno društvo kreće. I kako dodaje, da oni pri tome ne robuju nikakvim, a posebno ne ideološkim predrasudama u obračunu ili suočavanju sa kolektivnim zabludama i mitovima, uz očuvan osećaj dužnosti prema opštem i spremnost da se upuste u rizik iskazivanja mišljenja, bez obzira na to da li je u kontradikciji sa očekivanjima "kolektivnog uva".
- Ne vidim zašto intelektualac ne bi mogao da egzistira unutar politike, ali mi se ideja da politička moć bude ta koja određuje i rukopolaže intelektualce čini jednim od najpogrešnijih puteva - ona je najčešće isključiva i zahteva svrstavanje. Upravo zato iz političkog jezika dolaze podele na intelektualce i neintelektualce, elite i pseudoelite, ističe predsednik SANU.
Nažalost, primećuje, odavno svaka vlast, u korelaciji sa svojom autoritarnošću, sebe nekritično izjednačava sa narodom, državom, kulturom i civilizacijom, pa kada neko kritikuje njene delove, a posebno centre političke moći, lako biva optužen da kritikuje i mrzi celo društvo.
A na pitanje koje sebi postavlja - da li ima mesta za tradicionalnog intelektualca u vremenima digitalnih tehnologija, interneta, socijalnih mreža i blogosfera, Kostić odgovara da buduće, ali i današnje intelektualce koji nisu umorni, čeka dug put prilagođavanja.
- U pokušaju da odgovorim na pitanje da li su nam intelektualci uopšte potrebni, čini mi se da je slikovitije ako iskoristimo kontrapunkt: Kako bi društvo izgledalo bez njih? Sivo, skučeno, bez mašte i uzbuđenja, rečju dosadno, nepokretno, ritualno okrenuto zadatim predstavama prošlosti, autoritarno i sklono stabilnosti po svaku cenu, korodirano inkluzivnošću za različite, ponekad tragične iracionalnosti homo sapiensa, sa standardizovanom i oktroisanom "umetnošću" i čuvanjem čudoređa koje će biti moguće samo rastom nasilja, zaključuje Kostić.
(Kurir.rs/Tanjug/Nedeljnik)
NE PROPUSTITE
