Darko Petrović (45), danas na Dan rudara napravio je prve korake nakon što je 31. jula u Borskom rudniku doživeo tešku nesreću kada se na njega, dok je čistio jamu na dubini od 700 metara, obrušila tona zemlje. Juče je sa Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju prebačen na Maksilofacijalnu hirugiju gde će sutra biti operisan zbog preloma poda očne duplje.
Dugačak šav na glavi, povrede oka i oguljotine po licu svedoče o strahoti koju je rudar preživeo, ali ga zatičemo u dobrom raspoloženju sa osmehom koji nije skidao ni kada je pričao o trenucima u kojima se oprostio sa životom i svojim najmilijima.
Kako je tačno došlo do nesreće, kaže da se ne seća, ali po svedočenju njegovih prijatelja koji su ga spasili, dok je čistio podzemni bunker uključila se transportna traka pa je za nekoliko sekundi bio prekriven tonom rude. I dvojica njegovih kolega, do pojasa su bili zatrpani dok su pokušavali da mu priđu, a spasili su i sebe i Darka uključivanjem sita za prosejavanje koje je rudu proteralo kroz rešetke.
- Ne sećam se ničeg dok me nisu izvukli, jer sam izgubio svest kada se na mene obrušila ruda. Sećam se izvlačenja, odlaska u borsku bolnicu gde sam dobio trodone zbog bolova koje s obzirom na šok koji sam doživeo nisam ni osećao, zatim dolaska u niški Klinički centar. Same nesreće se ne sećam, a ni ne želim na to da se vraćam.... Šta reći o čoveku na koga se obruši više od tone zemlje a on ostane živ, znam da su govorili da sam Supermen. Ne nisam, ja sam samo običan čovek koji je imao mnogo, ali zaista mnogo sreće – priča Darko.
Petrović kaže da je znao šta ga čeka kada se odlučio za rudarsku profesiju, te da je prvi u svojoj familiji koji se odvažio za najteži posao na svetu.
- Roditelji su mi bili, kako volim u šali da kažem „kancelarijski pacovi“. Rudar sam postao slučajno, zasnovao porodicu, otvorio se posao i odlučio sam da ga prihvatim, potpuno svestan u šta se upuštam. Znao sam za rizik, ne pozdravljamo se uzalud uzvikom „Srećno“, eto mene je sreća pogledala u trenutku kada su šanse za spas zaista bile male. Bilo mi je teško, bio sam vezan za krevet, nisam mogao odmah ni porodici da se javim, a to mi je bilo najvažnije, da umirim svoju suprugu i dvoje dece. Kada su došli i videli me i ja njih, sve je bilo mnogo lakše – opisuje Darko golgotu koju je prošao.
Predstoji mu operacija očne duplje, nakon čega će, kako se nada za koji dan napustiti bolnicu a zatim se i vratiti u rudnik.
- Šta je bilo, bilo je, idem napred, ne vredi se kriti, rudar sam 24 godine i imam nameru da nastavim da taj posao radim bez obzira na ovo što se desilo. Zahvalan sam kolegama koji su me spasili, zovu stalno i raspituju se kako sam, malopre su mi čestitali i Dan Rudara, praznika kojeg se nažalost retko ko seti. Vraćam se kao novi čovek, spreman da se suočim sa svim rizicima, jer samo se tako može raditi najteži posao na svetu – zaključuje svoju ispovest čudom preživeli rudar.
(Kurir.rs/Telegraf)
NE PROPUSTITE
