Najnovije vesti

KLIMATSKE PROMENE UZIMAJU DANAK: Poplave i razne nepogode u zadnjih 20 godina Srbiju koštale oko šest milijardi dolara
Ilustracija, Foto: Sonja Spasić

globalni haos, lokalna šteta

KLIMATSKE PROMENE UZIMAJU DANAK: Poplave i razne nepogode u zadnjih 20 godina Srbiju koštale oko šest milijardi dolara

Društvo

BEOGRAD - Ukoliko rast globalne temperature u ovom veku ne bude zadržan do 1,5 stepeni Celzijusa sa ozbiljnim posledicama suočiće se skoro sve zemlje sveta, a među njima i Srbija, koju su samo od 2000. vremenske nepogode koštale oko šest milijardi dolara, rečeno je danas na Beogradskom bezbednosnom forumu.

foto: Tanjug/Zoran Žestić

"Ako uzmemo u obzir nesrećne poplave i sve štete i gubitke od 2000. godine, i usled suša i poplava, onda to iznosi oko šest miijardi dolara samo za Srbiju. Za taj novac mogli smo da izgradimo, na primer, sva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i vodosnavdevanje u skladu sa standardima EU", rekao je menadžer UNDP-a za klimatske promene Miroslav Tadić na panelu o uticaju socio-ekonomskih aspekta klimatskih promena na Srbiju.

Podsetio je da je krajem 2015. godine Pariskim sporazumom, na koji se obavezalo 195 zemalja sveta, među kojima i Srbija, predviđeno da se porast globalne temperature zadrži ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijski period, uz ulaganje napora da se taj porast ograniči na 1,5 stepeni.

Tadić je govoreći o tome zbog čega je važno tih pola stepena rekao da je već sada prosečan rast temperature oko jedan stepen i da prognoze kažu da će do 2030. taj porast iznositi 1,5 stepeni.

Kako je rekao, prognoze kaže da će samo u Evropi ako porast temperature bude do 1,5 stepeni padavine biti povećane za 10, a 45 odsto ako taj rast bude dva stepena.

foto: Tanjug/Zoran Žestić

Kada je reč o plavljenju velikih reka uz rast temeprature za 1,5 odsto mogućnost poplava će biti povećana za dva odsto, a uz rast od dva stepena za šest odsto.

Uz rast temeprature od 1,5 stepeni dva meseca godišnje će biti suše, a uz rast od dva stepena do šest meseci.

"Takođe,sa rastom temperature do 1,5 stepeni oko 350 miliona ljudi će biti izloženo nedostatku vode, a uz porast od dva stepena taj broj se penje na više od 400 miliona ljudi. Ekstrenim toplotnim talasima bi uz 1,5 stepen bilo izloženo 14 odsto populacije, a uz dva stepena i više od 37 odsto ljudi", rekao je Tadić.

Smatra da nećemo uspeti da ostanemo na 1,5 odsto ako nemamo jaku političku volju, nove tehnologije i veće investicije u globalne klimatske promene.

Kaže da je cilj da zemlje u svetu sakupe 100 milijardi dolara do 2020. kako bi se postigao sporazum iz Pariza, kao i da je do sada sakupljeno svega 10,3 milijarde dolara.

foto: Tanjug/Zoran Žestić

Upozorio je na sumorne progrnoze: da će do kraja veka biti potpuno ispražnjene poznate rezerve fosilnih goriva, da će do 2025. pola čovečanstva biti u zonomaa sa manjkom vode...

Tadić je dodao da je samo u 2018. godini 17 miliona ljudi raseljeno usled posledica klimaskih promena i da je samo ove godine zbog ciklona u Mozambiku uništeno 73.000 domova.

Klimatolog Vladimir Đurdević je rekao da je prema njegovim procenama gubitak Srbije zbog vremenskih nepogoda samo od 2000. do 2015. godine iznosio 5,5 milijardi evra i da su štetu napravile uglavnom poplave, suse, visoke temperature, požari...

On kaže da su suše u Srbiji postale sve češće zbog rasta temperature, kao i da one prave mnogo veću štetu ekonomski gledano nego poplave.

Dodao je da će u narednih 30 godina biti intenzivnijih kiša nego što su bile u Srbiji 2014. godine..

foto: Tanjug/Zoran Žestić

Na panelu je predstavljeno istraživanje UNDP o stavovima građan Srbije o klimatskim promenama, koje pokazuje da velika većina građana zna da se klima menja na lošije i da postoji veza između golobalnog zagrevanja i klimskih promena.

Takođe, 67 osto građana zna da čovek svojim delovanjem izaziva klimatske promene.

Stručnjak za klimatske promene Danijela Božanić je rekla da je istraživanje pokazalo, na primer, da se građani o klimastskim promenama najčešće informišu preko televizije - 80 odsto, interneta - 8 odsto, novina - 2 odsto , radija - 1 odsto.

Istraživanje je sproveo CESID u partnerstvu sa RES Fondacijom. Novinska agencija Tanjug je medijski pokrovitelj Beogradskog bezbednosnog foruma.

(Kurir.rs/Tanjug)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...