Vlada Srbije je puno pažnju posvetila zaštiti dece od svih oblika nasilja, kako onog koje se dešava u porodicama, tako i onog koje se događa u školama i drugim sredinama gde deca borave, a posebna pažanja posvećena je digitalnom nasilju. Radi se na izmenama i dopunama zakona, među kojima je i Porodični zakon, otkriva u intervjuu za Kurir Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
Srbija se obavezala da donese Zakon o zaštitniku dečjih prava, zašto bi trebalo da imamo dečjeg Ombudsmana?
- Tačno je, kao što ste naveli, da je Srbija prihvatila preporuku Ujedinjenih nacija da se donese Zakon o dečjem ombudsmanu. Razlog za to je bila jasna namera naše države za dalje unapređenje položaja i prava dece, efikasnije reagovanje u slučajevima nasilja nad decom, vršnjačkog nasilja, brže reagovanje u slučajevima radne eksploatacije dece, kao i dečjeg prosjačenja, ali i efikasnije ukazivanje na propuste u radu organa državne uprave. U skladu sa obavezom preuzetom prema Ujedinjenim nacijama, država je inicirala izradu Zakona o pravima dece i dečjem ombudsmanu. Takvu odluku podržao je i Vladin Savet za prava deteta. U pet gradova održana je javna rasprava o Nacrtu ovog zakona i očekuju se dalji koraci. Pošto se trenutno radi i na izmenama Zakona o zaštitniku građana, neophodno je uskladiti nova zakonska rešenja kako bi ona išla u pravcu najefikasnije zaštite dečjih prava.
Koliko se danas u Srbiji zaista poštuju i štite prava dece?
- U godini kada se obeležava 30 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta, smatram da je dosta toga urađeno, ali pred nama je još puno posla koji zahteva uključenost celog društva. Vlada radi na definisanju novih strateških dokumenata među kojima su i Nacionalni akcioni plan za decu, kao i Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. Novim rešenjima će se, između ostalog, onemogućiti sklapanje maloletničkih brakova i zabraniti fizičko kažnjavanje. U našoj državi godišnje se sklopi oko 2.000 maloletničkih brakova, a Centri za socijalni rad svake godine zaštite oko 8.000 dece od različitih vidova zlostavljanja i zanemarivanja.
Aktivno ste učestvovali u praćenju primene preporuka Komiteta UN za prava deteta koji je nastao u saradnji Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Centra za prava deteta i Koalicijom 40 organizacija civilnog društva. Kakva je saradnja Vladine kancelarije sa nevladinim sektorom, po ovom pitanju?
- Rekla bih da je naša saradnja sa civilnim društvom konstruktivna. Kada je u pitanju sprovođenje Konvencija o pravima deteta, posebno je značajno što su u čitav proces uključene one organizacije civilnog društva koje se dominantno bave zaštitom dečjih prava. Postigli smo konsenzus Vlade i civilnog društva o načinu kako će se pratiti realizacija Konvencije u praksi. Mislim da je dragoceno što je u ovaj posao, uz podršku UNICEF-a u Srbiji, uključeno 40 organizacija civilnog društva. Važno je da ove organizacije u Vladi Srbije vide pouzdanog partnera i da prepoznaju spremnost da se njihovi predlozi čuju i realizuju u praksi. Sa nama rade i deca iz DH kluba. Naš zajednički rad na najbolji način pokazuje kako se u praksi obezbeđuje učešće dece u donošenju za njih značajnih odluka.
Predvodili ste naše delegacije u Ženevi gde ste pri UN obrazložili kakvo je trenutno stanje ljudskih prava u Srbiji. Kako nas vidi UN?
- Imala sam čast da šest puta predvodim delegaciju Srbije pred različitim komitetima UN i Savetom za ljudska prava. Mi smo država koja u Ujedinjenim nacijama u Ženevi ima veliki ugled. Ogromnu podršku našem poslu daje stalna Misija, sa ambasadorom Zlatanovićem na celu. Na predstavljanju srpskih izveštaja sala je bila puna, svi su bili zainteresovani da vide i čuju delegaciju Srbije, uvek spremnu i na visini zadatka. To je veliki uspeh naše zemlje. Prepoznaje se da smo opredeljeni unapređenju stanja ljudskih prava, kao i da u dijalogu sa komitetima UN vidimo priliku za postizanje još boljih rezultata. Naša zemlja je do sada prošla tri procesa univerzalnog periodičnog pregleda, dostavili smo veliki broj izveštaja ugovornim telima, odgovorili na preko 350 specijalnih procedura. Nastavićemo da gradimo ugled Srbije i u narednim godinama.
Na koji način se pred UN razmatranju izveštaji o stanju ljudskih prava na Kosovu i Metohiji?
- Kao šef delegacije uvek sam zahtevala da se pozove UNMIK da dostavi dodatne informacije o primeni međunarodnih ugovora o ljudskim pravima na ovom delu naše teritorije, u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. Kako bi se stekla kompletna slika o sprovođenju svih konvencija u Srbiji, neophodno je da imamo podatke UNMIK-a o njihovom sprovođenju na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Svaki put smo ukazivali na ugroženost srpskog naroda i pripadnika drugih nealbanskih zajednica, ukazivali smo na najteže oblike kršenja ljudskih prava na ovom delu naše teritorije. Odgovore na ova pitanja i reakciju dosledno ćemo zahtevati.
Srbija je u oblasti ljudskih prava do sada:
- podnela sve izveštaje telima UN
- odgovorila na preko 350 zahteva specijalnih izvestilaca UN
- dobila 392 preporuke UN komiteta i Saveta za ljudska prava
- uspostavila saradnju zakonodavne, izvršne vlasti, civilnog društva i nezavisnih institucija na sprovođenju preporuka
Kurir.rs/ Ekipa Kurira Foto: Beta/Kabinet Potpredsednice Vlade Srbije
