Najnovije vesti

KAO DA SAM PRED VRATIMA LUDNICE, A NE NEMAČKE! Muke PORODICA koje godinama žive RAZDVOJENO jer ne stižu na RED ZA VIZU
Foto: printscreen DW/privatna

preopterećena ambasada

KAO DA SAM PRED VRATIMA LUDNICE, A NE NEMAČKE! Muke PORODICA koje godinama žive RAZDVOJENO jer ne stižu na RED ZA VIZU

Društvo

Desetine hiljada ljudi iz Srbije i susedstva svake godine se zaposli u Nemačkoj. No tada za njihove porodice obično počinje dugo čekanje pred ambasadama, a porodice godinama žive razdvojeno.

Milica Živković i njen suprug su pre dve godine digli ruke od života u Srbiji. Suprug, koji je u zrelim godinama završio za kamiondžiju, našao je posao u bavarskom gradiću Hofu, tik uz granicu sa Češkom. Tamo je iznajmio veliki stan, dovoljan za celu porodicu - jer, uskoro je trebalo da mu se pridruže, piše Dojče vele.

Milica je za sebe i dvoje dece tražila termin u ambasadi krajem novembra 2018. godine. U međuvremenu se vratila u roditeljsku kuću, u Poružnici kod Sokobanje, da smanji troškove života. Ali danas, dvadeset meseci kasnije, još nije stigla na red u nemačkoj ambasadi u Beogradu kako bi uopšte tražila vizu za takozvano spajanje porodice.

"Osećam se strašno. Rastrojeno", ispričala je Milica za DW u junu ove godine. "Imam utisak da sam više pred vratima ludnice nego pred vratima Nemačke. Mučenje i za muža tamo, i decu i mene, i moje roditelje kod kojih sam smeštena. Što je najgore, ne znaš kraj tome.

foto: printscreen DW/privatna

Čekanje na termin je i odiseja u potrazi za informacijama. Zašto se toliko čeka? Kad dele termine? Da li ima sve papire? Milica je provela gotovo dve godine tumarajući forumima, najviše grupama na Fejsbuku, gde se okupljaju hiljade njenih sapatnika. Dojče vele ima uvid u slučajeve dvadesetak porodica iz Srbije - svi uredno tražili termin u ambasadi krajem 2018. ili početkom 2019. godine, svi i dalje na čekanju. Svako ima svoju priču, ali su u jednom slični: jedan supružnik već radi u Nemačkoj, drugi supružnik i deca čekaju na termin. Ili, još ekstremnije, oba roditelja su otišla preko radne vize, a deca čekaju, živeći sa rodbinom u Srbiji.

Svi ljudi koji su govorili za Dojče vele, a snašlo ih je toliko čekanje, očajni su jer su razdvojeni od porodica. I svi su kivni zbog tromosti nemačke birokratije. "Moraću da počnem loto da igram, šanse su skoro pa podjednako kao i za odobrenje vize", napisao je jedan član Fejsbuk grupe koja se bavi ovom tematikom.

U nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova navode da je poslednjih godina u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana došlo do "enormnog porasta potražnje za terminima za izdavanje viza", između ostalog zbog olakšanog zapošljavanja ljudi iz ovog regiona.

"Osoblje u odeljenju za izdavanje viza u Beogradu je već toliko pojačano, koliko dozvoljava tamošnji prostor. Trenutno se u Beogradu uspostavlja nova zgrada ambasade. Nakon završetka će ambasada imati više kapaciteta za izdavanje viza", stoji u odgovoru.

foto: printscreen DW/privatna

U Ministarstvu priznaju da su "pojedini podnosioci zahteva nažalost pogrešno savetovani" od strane osoblja u konzulatu. Naime, prošle godine su uvedene nove liste čekanja za određene kategorije zaposlenih i porodice sa stare liste su mogle da se preregisrtruju.

Na njihova pitanja, službenici ambasade su odgovarali da im se preregistracija ne isplati jer će brže doći na red ako ostanu na staroj listi čekanja - ali ispostavilo se da je suprotno istina.

Desetine hiljada ljudi iz Srbije i susedstva godišnje dođe na rad u Nemačku. Savezna Vlada upravo planira da do kraja 2023. produži takozvanu posebnu regulativu za Zapadni Balkan, prema kojoj svake godine može da se zaposli i 25.000 nekvalifikovanih radnika iz regiona.

Nemačka ne može da bude atraktivna useljenička država ukoliko se dobijanje vize pretvara u "hod kroz mlinove birokratije", navodi za DW Filiz Polat, poslanica nemačkih Zelenih zadužena za pitanja migracije.

foto: Stefan Jokić

"Ne sme se kod nas razviti očekivanje da će ljudi ovde uložiti svoju radnu snagu, a istovremeno trpeti ograničenja u zajedničkom porodičnom životu", dodaje Polat, ukazujući i na niz evropskih konvencija koje štite porodicu i Konvenciju o pravima deteta UN.

Tokom blizu dve godine čekanja je Milica Živković sa decom putovala u Nemačku kod supruga kad god je mogla - turistički, na najviše tri meseca. U junu, kada smo razgovarali, zvučala je beznadežno.

Međutim, onda je ambasada konačno prozvala i njeno ime - sa dvoje dece će podneti zahtev za vizu početkom avgusta. "Ali to može da bude tek početak. Onda je pitanje koliko se čeka, ili da li traže još neki dokument."

Recimo, sertifikat poznavanja nemačkog jezika koji je obavezan, ima rok trajanja od godinu dana. Šta kada istekne jer se čekalo na termin? Da li mora ponovo da se polaže o sopstvenom tršku? Ipak, u Miličinom glasu se sada čuje optimizam. Podelila je dobru vest u Fejsbuk grupi u kojoj su njeni sapatnici. Neki su bili začuđeni, ljuti. Jer, kažu, oni još duže čekaju, a termina i dalje nema.

Kurir.rs/Dojče vele

Foto printscreen

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...