LJUBAV U CRVENOJ ZONI: Sedam godina u vezi i sedam meseci u borbi za živote obolelih od korone!

Katarina Fudulović (22) i Vladica Marinković (24), medicinska sestra i tehničar iz Niša, zajedno gaze sedmi mesec u crvenoj zoni Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra Niš i sedmu godinu zabaljanja. Oboje su bili nezaposleni, ali ni časa nisu časili da se prijave za rad u kovid bolnici, bez obzira na sve nepoznanice oko korone.

Vladica je počeo 9. aprila, a sedam dana kasnije tu je bila i Katarina.

- Nisam se plašila korone, to je naš posao, koji ne bi imao smisla s tim strahom. Ali sam se plašila skafandera jer sam klaustrofobična. U početku je bilo mnogo teško, prvi put gledamo kako ljudi umiru. Skidamo ih s aparata, tela stavljamo u kese. Dođem kući utučena, ni sa kim ne pričam. Posle se navikneš, znaš da moraš da se nosiš s tim. Ako ti ne uđeš i ne pomogneš ljudima, ko će drugi. Lekari i sestre su tu najbitniji - priča za Kurir Katarina.

Kolege su im izašle u susret pa su uvek u istoj smeni.

- Ni u jednom trenutku nismo dosadili jednom drugom. Lakše nam je kad smo zajedno. Mnogo puta sam htela da odustanem. Tolika gužva, toliko posla, dođe mi da plačem, me mogu više. Ali on je tu, kaže: Zar sad da odustaneš. Potrebni smo". I idem dalje. Ovo je još više učvrstilo našu ljubav - kaže Katarina.

Vladica je završio medicinsku školu, ali dosad nije radio u struci. I prvo - pa muško! Crvena zona.

- Te skafandere i naočare sam video samo na slici. Pa to oblačenje, ni ne znaš kako, uče te. I kad uđeš u crvenu zonu - druga dimenzija. Monitori pište, pumpe pište.Trebalo je vremena da se uklopimo. Pa magle naočare, ne vidiš ništa, ni temperaturnu listi. I onda tresneš glavom da ti padne kapljica znoja na naočare i napravi "putić" kroz koji ćeš da vidiš. Tako je bilo dok nismo provalili caku da nam se magle naočare. Bilo nam je teško da se uklopimo, em smo pod skafanderima, em ne znamo koji nam je posao. Ja sam muško pa malo lakše od Kaće podnosim. Najteže je kad se ugasi ljudski život. A najgore što do zadnjeg momenta pričaš s pacijentom i za minut on je več intubiran. I mnogi se nikada ne probude - priča nam Vladica.

A dolazak njegove voljene u crvenu zonu, tek je bio šok za oboje.

- Vlada na dežurstvu od 12 do 16 sati u crvenoj zoni. A mene u 11 sati zovu da počinjem da radim i da već u 16 ulazim u kovid zonu. Pisala sam mu poruke, ali ništa nije video jer ne može da ima telefon kod sebe. I srećemo se u tampon zoni - ja ulazim, on izlazi. Šok, pa radost na njegovom licu - seća se Katarina, a Vladica dodaje:

- Taman izlazim, prskaju me dezinficijensima i pogledam pored mene - Kaća! Koliko sam se obradovao! Al' kad pomislih kakav je horor dole, nije mi bilo svejedno zbog nje, kako će to podneti.

Pola godine rada u crvenoj zoni je veliko iskustvo i velika škola.

- Sad bez problema sami možemo da držimo ceo šok s 15 pacijenata - ističe Vladica, dok Katarina dodaje:

- Kad se vidimo s nekim iz društva i oni počnu da se žale na policijski čas, izolaciju, da pričaju da korona ne postoji, da je to samo marketing, ja im kažem: "Dođite dole da vidite šta je marketing!". Ljudi nisu svesni kakav je ovo horora.

Katarina i Vladica imaju ugovor u KC Niš do novembra. Voleli bi tu i da ostanu, ali i da uskoro zasnuju porodicu.

- Planiramo jednog dana i brak, bože zdravlja. Još smo pod ugovorom za posao, sve je to pod znakom pitanja, pa ne možemo sada da mislimo o nečemu tako velikom. Možda i oboje možemo da ostanemo bez posla - veli Vladica.

Oboje zahvaljuju prof. dr Radmilu Jankoviću, direktoru Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju i glavnoj sestri Gordani Dragošev, ali i Saši Ristiću, Mireli Stefanović i Mariji Simić, koji su im puno pomogli da se snađu u crvenoj zoni.

(Kurir.rs/J. S.Spasić)

DRAMA NAPAD BUBREGA

Posebna drama je bila kada je Katarina imala napad bubrega, a o čemu sada pričaju kroz smeh.

- Kaći krenu strašni bolovi usred noći, otrčimo u Urgentni. Strašno. Cela noć u urgentnom, a u sedam sati moram na posao. Ulazim u crvenu zonu, a ne znam šta se s njom dešava u Urgentnom. Plus radim tri puta po četiri sata, ne mogu ni da odspavam - seča se Vladica.

RADMILO JANKOVIĆ:

NE ZABORAVLJAMO HUMANOST I HRABROST

- KC Niš je primio veliki broj lekara i sestara koji su se dobrovoljno prijavili za rad u kovid bolnicama. Njihova posvećenost, humanost i hrabrost nikada ne sme biti zaboravljena. Veliki broj mladih sestara i medicinskih tehničara obreo se na najtežem mestu - intenzivnoj nezi Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju i dali su svoj maksimum negujući najteže obolele, deleći teške momente nadljudske borbe za njihove živote. Među njima su i Katarina i Vladica. Siguran sam da će ponosno i odgovorno nastaviti svoj posao, a da će sa druge strane sledeći njihov ugovor o radu biti onaj najznačajniji - ugovor o prijemu u stalni radni odnos. Zaslužili su - kaže za Kurir Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš.

Kurir.rs/R.K.