Ne samo da je moguće da neko ima koronavirus, a da mu PCR test bude negativan, već je moguće da taj test bude više puta negativan. Razloga za to može da bude više. Lažno negativan rezultat može da bude posledica nepravilnog izbora uzorka ili neadekvatno uzetog uzorka. Izbor zavisi od faze u kojoj je obolela osoba. Na početku infekcije koristi se nazofarigealni bris, to jest bris iz nosa i ždrela.
A kada virus već dospe u pluća i dovede po pneumonije, tada se uzima ispljuvak. Važno je i da uzorak ne stoji dugo na sobnoj temperaturi, kako se ne bi uništio njegov genetički materijal, kaže u intervjuu za Kurir virusolog prof. dr Tanja Jovanović, prodekan za redovnu nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu, koju smo pitali i kako je moguće da neko oba puta bude negativan na PCR testu, a dva puta je preležao kovid 19, kao što je to bilo u slučaju direktorke KBC Bežanijska kosa prof. dr Marije Zdravković.
Kad je već PCR test iz grla ili nosa negativan, koliko se često koristi ispljuvak za utvrđivanje korone?
- Važno je da pacijent dođe na vreme, na samom početku bolesti. Ako je uzorak uzet u pravo vreme, s pravog mesta i adekvatno transportovan i obrađen u laboratoriji, tu onda nema greške, rezultat ne može biti lažno negativan. Ali ako bolest traje, ako je virus prisutan u donjim partijama respiratornog sistema, bris iz grla i nosa može da bude negativan. Tada je bolje ispitati ispljuvak. Takođe, na kraju bolesti osoba opet može da bude pozitivna u brisu grla i nosa, kada se virus aktivno izlučuje iz organizma. Obično to bude posle dve nedelje.
Šta činiti kad je PCR test negativan, a sumnja se na kovid?
- Kao dopunski test u toj grupi pacijenata radi se serološki test, to jest onaj iz krvi i ispituje se prisustvo IgM antitela. Čak i ako je taj test negativan, klinički lekar, na osnovu krvne slike i laboratorijskog i radiološkog nalaza, procenjuje da li će takvog pacijenta lečiti kao kovid pacijenta.
Dakle, sve je u dobrom lekaru?
- Uvek je važno da lekar prati pacijenta.
Koji je tačno put koronavirusa kroz organizam?
- Koronavirus se prenosi kapljičnim putem, odnosno aerosolom koji se oslobađa kašljanjem, kijanjem i govorom inficirane osobe. U kapljicama i aerosolu virus zadržava infektivnost oko dva sata, u zavisnosti od temperature i vlažnosti vazduha. Receptori za koronavirus su na epitelnim ćelijama nosa, ždrela, pa sve do plućnih alveola, gde ih je najviše, i virus se za njih vezuje visokim afinitetom. Virus se u ćelijama aktivno razmnožava i produkuje veliki broj novih čestica. Dalji ishod infekcije zavisi od sposobnosti organizma da se izbori. Ukoliko se virus ne eliminiše iz respiratornog trakta, napada i druge organe i organske sisteme koji poseduju specifični receptor za njega.
Šta virus tačno radi organima kroz koje prolazi?
- U plućnim alveolama su dve vrste epitelnih ćelija. Jedan tip je zadužen za razmenu gasova između krvi i pluća, a drugi za produkciju tečnosti koja ne dozvoljava kolabiranje alveola. Koronavirus upravo napada ove ćelije, u njima se razmnožava, a posledica je pokretanje programirane smrti alveolarnih epitelnih ćelija. Znači, ćelije propadaju i onemogućeno je normalno funkcionisanje pluća. Čovek pokreće reakciju urođenog imunskog odgovora praćenu produkcijom molekula koji regrutuju leukocite da se bore protiv virusa u plućima. Takođe, pokreću i produkciju interferona, koji ima antivirusni efekat. Većina inficiranih osoba uspeva da zaustavi dalje širenje infekcije kompletnim izlučivanjem virusa preko respiratornih sekreta u spoljašnju sredinu. Kod imunokompromitovanih osoba virus može dalje da se širi i uspostavi multisistemsko oboljenje. Dalja replikacija virusa u organizmu pokreće snažan imunski odgovor specijalizovanih limfocita koji u borbi protiv virusa produkuje prekomernu količinu molekula koji oštećuju inficirane organe. Posebno je značajna infekcija srca, bubrega, gastrointestinalnog trakta i centralnog nervnog sistema.
Od čega zavisi kakva će biti klinička slika obolelog od kovida 19?
- Najveći broj osoba neće imati značajne simptome oboljenja. U epidemiološkom smislu, one su posebno značajne jer šire infekciju, a da pri tome i same ne znaju da su inficirane. Najveći broj inficiranih razvija kliničku sliku respiratorne infekcije. Najčešće je zapaljenje pluća, što često zahteva hospitalizaciju. Samo mali broj inficiranih razvija multisistemsko oboljenja, a smrtni ishod se javlja kod tri do pet odsto simptomatskih pacijenata. Mnogi faktori domaćina koji utiču na težinu kliničke slike još nisu otkriveni. Ti faktori su verovatno vezani za specifične gena koji određuju kvalitet imunskog odgovora ili gena koji virus koristi za uspešno razmnožavanje u organizmu, kao što je na primer gen za specifičan receptor koji virus eksploatiše da bi inficirao ćeliju. Za sada je poznato da osobe koje imaju komorbiditete, kao što su hronične nezarazne bolesti pluća, kardiovaskularne i metaboličke bolesti, ali i gojazni i stariji od 65 godina razvijaju težu kliničku sliku.
Kako i koliko korona mutira?
- Koronavirusi ipak ne mutiraju brzo jer su razvili mogućnost ispravljanja grešaka koje se dese u toku razmnožavanja. Za sada znamo da se mutacije dešavaju duž celog genoma, ali najviše u onim virusnim genima čiji su produkti važni za interakciju virusa sa domaćinom. Istraživanja pokazuju da se najčešće dešavaju tačkaste mutacije. One trenutno nemaju veliki uticaj na ponašanje virusa, ali s vremenom njihovom akumulacijom može da dođe do znatne promene u virulenciji virusa, i to u oba smera (smanjenje ili povećanje), koja su značajna za ishod infekcije. Mutirani virus može dalje da cirkuliše u prirodi i izazove nove sezonske epidemije koronavirusne infekcije.
Postoji li neki specifičan genom korone u Srbiji?
- Za evropske izolate karakteristično je postojanje specifične mutacije u okviru gena koji kodira najpovršniju proteinsku strukturu virusne čestice. Ova mutacija je odgovorna za bržu transmisiju virusa, a prisutna je i kod izolata virusa u Srbiji.
KOJE SU VAKCINE NAJBOLJE
I produkcija antitela i ćelijski imunski odgovor
Koliko ćemo čekati na vakcinu protiv koronavirusa?
- Do sada je dizajnirano više od 160 potencijalnih kandidata za vakcinu protiv kovida, od kojih su neki još u pretkliničkoj fazi ispitivanja na animalnim modelima, dok su neki došli do završnih faza kliničkog ispitivanja, pa se njihova efikasnost ispituje na nekoliko desetina hiljada ljudi. Protokoli su vrlo strogo definisani.
Da li je vakcina od samog virusa doživotna zaštita?
- Postoje različiti tipovi vakcina - one koje sadrže kompletnu inaktivisanu ili oslabljenu virusnu česticu ili subjedinične vakcine od delova virusne čestice. Nova tehnologija proizvodnje vakcina podrazumeva korišćenje vektorskih ili genskih vakcina koje stimulišu imunski odgovor vakcinisanih osoba na one proteine virusa koji su najznačajniji za uspostavljanje infekcije. Najbolje su one vakcine koje stimulišu i produkciju antitela i ćelijski imunski odgovor na određeni virus. Imunitet koji se dobija imunizacijom može da bude doživotan ili kratkotrajan i upravo zavisi od tipa virusne vakcine, kao i specifičnih karakteristika virusa i infekcije.
ANTITELA
Misterija infekcije
Koliko su dugovečna antitela na koronu i od čega to zavisi?
- Za sada znamo da je titar antitela veći kod osoba koje su imala težu kliničku sliku od onih koji su bili asimptomatski. U ovom trenutku se sa sigurnošću zna da se antitela održavaju nekoliko meseci, ali da ima i onih osoba kod kojih, bez obzira na prethodnu infekciju, ne možemo da dokažemo prisustvo antitela. To je još jedna od misterija koronavirusne infekcije. Nije poznato da li bi memorijski odgovor imunskog sistema posle preležane infekcije mogao ponovo da produkuje antitela u ponovnom susretu s virusom i na taj način sprečio razvoj oboljenja.
ZAUVEK S KORONAVIRUSOM
Biće nekad i bezopasan
Ima tvrdnji da se korone nikad nećemo rešiti. Hoćemo li zauvek živeti s njom?
- Malo se priča o pandemiji iz 19. veka, kada je od teške upale pluća umrlo više od milion ljudi. Danski naučnici su nedavno otkrili da je bila izazvana jednim koronavirusom koji je, inače, otkriven kao humani patogen šezdesetih godina prošlog veka. Taj koronavirus izaziva sezonske epidemije prehlade i blagih respiratornih bolesti kod male dece i starijih u zimskom periodu. Ako pravimo analogiju, možemo da pretpostavimo da će i novi koronavirus nastaviti da cirkuliše, ali da će s vremenom, kad postignemo kolektivni imunitet, postati mnogo manje opasan virus koji izaziva sezonske epidemije blagih oboljenja.
Kurir.rs/ Jelena S. Spasić Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
