Svetski dan borbe protiv raka obeležava se danas.
Danas je dan koji znači svima onima koje je karcinom oprljio, ili se od njega razboleo ili preminuo neko njima blizak.
Vladan Komadina, lekar je u penziji.
Tokom celog radnog veka lečio je ljude, i ni sanjao nije da će se nekada naći u bolničkoj postelji, sa dijagnozom jedne veoma opake bolesti.
Ispričao nam je doktor kako je saznao da ima rak, i kako se upustio u borbu koja i dalje traje.
- Da imam rak, saznao sam sasvim slučajno. Sve je počelo 24. aprila 2018. godine kada sam imao manji epi napad. Tada sam izgubio moć govora, zbog čega su moji ukućani pozvali Hitnu pomoć, da bi me odmah odveli na VMA - počeo je on, i dodao da je skener tamo pokazao da ima metastaze na mozgu.
- Posle odlaska na neurohirurgiju, tražen je uzrok bolesti i brohoskopija je pokazala da imam karcinom pluća. Bio sam na gama nožu, promena na mozgu je uklonjena. Nakon što je određen podtip, određena je imunoterapija, na kojoj sam i danas. Tumor se smanjio i sada se osećam dobro - rekao je on.
Objasnio nam je Komadina takođe i kako je prihvatio to bolno saznanje i kako je to primila njegova porodica.
- Bio sam lekar, i viđao bolesne ljude tokom celog radnog staža. Svakako normalno je da kada čovek sazna tako nešto, da je uplašen. Tako sam se i ja osećao. Porodica je potiskivala svoju bol samo da bi bili tu za mene u najtežim trenucima, i postali su svesni da nema izlaza. Jedino što je tada postojalo kao opcija je da je pred nama borba protiv zla koje raste u meni - rekao je on, dodavši da je regulisao ishranu, i da se sada hrani samo miksevima povrća.
Hrabri sedamdesetogodišnjak rekao je da je bio svestan da je borba teška, ali je bio optimističan jer mu je jedna stvar davala vetar u leđa.
- Zbog unuka i unuke moram da poživim što duže, da im što duže budem tu. Istraživao sam i shvatio da ne kažu džabe da je hrana lek, a da je lek hrana. Posebno ljudi koji primaju hemioterapiju moraju da paze na ishranu. U suštini, ja se manje više hranim normalno, uz određena ograničenja - od crvenog mesa, roštilja, i uz minimalan unos suhomesnatih proizvoda - rekao je on i rekao da je pošast sada ove pacijente stavila na posebne muke.
- Čuvam se korone, i svi oko mene se zbog mene čuvaju tog virusa jer smo svesni da bi me ona ubila - rekao je on.
To što se danas oseća dobro i zdravo pripisuje fizičkoj aktivnosti od koje ne odustaje.
- Kada je napolju lepo - šetam. Kada nije - vozim sobni bicikl. Mnogi pacijenti koji saznaju za tu dijagnozu legnu, i prepuste se svojoj nesreći, čekajući svoj kraj. Za mene to jednostavno nije bila opcija - rekao je on, i za kraj dodao motivacionu poruku svima onima koji se bore sa teškom bolesti.
- Nikako ne klonuti duhom, i uvek se nadati najboljem - to je moj recept, koji me verovatno i održava živim. Saveti lekara i pozitivne misli mnogo pomažu - živ sam primer toga jer tri godine živim sa ovom bolešću koja ubija hiljade ljudi.
(Kurir.rs / Suzana Trajković)
NE PROPUSTITE
