Patrijarh srpski Porfirije u emisiji "Upitinik" Olivere Jovićević priča o svim izazovima pred kojim je Srbija i SPC.
Na samom početku patrijarh je objasnio kako se osećao kada je izabran.
- Moj prvi osećaj, dominantni osećaj, jeste osećanje straha pred velikim izazovima, ali i bremenom koje nosi patrijarh. S obzirom da u najširoj javnosti imamo loše predrasude o crkvi, pa se crkva često doživljava kao da je to neka institucija koja ima svoja pravila. Naravno, crkva sve to ima, ali je ona pre svega telo Hristovo. Crkva postoji kao mogućnost za najdublju potrebu svakog čoveka. Crkva se bavi smislom postojanja - rekao je patrijarh Porfirije na početku.
- Naravno ni u snu nisam mogao da pomislim da ću biti patrijarh kada sam bio mlad. Oduvek sam imao želju da živim u nekoj tišini. Kasnije sam to i učinio i otišao sam u manastir da živim u manastiru.
Kada sam kao mladić iznosio neke svoje potrebe, mnogi su mi govorili da moram da slušam crkvu. Kada je trebalo da se bira mitropolit za Zagreb, vladika Irinej me zvao u svoju keliju u Patrijaršiju. Imao sam jake emocije, suze su mi išle kada sam ušao, i tražio sam da ostanem u Kovilju.
- Kada je izvučeno moje ime, najpre mi se učinilo da je u pitanju drugo ime, međutim, kada sam čuo svoje ime doživeo sam šok, ali u pravom smislu te reči i iskonsko osećanje straha - objasnio je Porfirije.
- U ime svih ću da iznesem ono što je u korist našem narodu, našoj crkvi i našoj državi.
O Kosovu
- Mislim da ne postoji nikakva dilema da je Kosovo deo Srbije. Ono što je stav crkve, toliko puta je to izrečeno, da je svaka moja reč suvišna. Referendum na Kosovu, ako tako mogu da kažem, izvršen je na Vidovdan 1389. godine. To nije samo geopolitičko pitanje za nas, nego je tema našeg identiteta.
- Srbi koji su ostali tamo zaista Hrvatsku gledaju kao svoju domovinu. Posle rata stvoren je jedan duboki osećaj nesigurnosti, bez obzira na to, mnogi ostaju tamo. Međutim ne vredi ni kritikovati ni kukati negop treba učiniti sve da se uslovi poprave. Bio bih spreman da učinim sve ako bih znao da to što bih učinio doprinelo da mom narodu u Hrvatskoj bude ne samo dobro, nego da budu potpuno ravnopravni. Ito to mislim i sada ovde u Srbiji za sve naše pravcoslavne Srbe gde god da se nalaze.
Na pitanje o žrtvama Jasenovcu i filmu "Dara iz Jasenovca" patrijar je rekao:
- Kada je reč o Jasenovcu ge su stradali mnogi naši sunarodnici ono što mogu reći je da je ovaj film značajan. Spreman sam da oprostim svima sve i spreman sam da tražim oproštaj od svakog čoveka za bilo šta, ali kada je u pitanju Jasenovac, moramo da negujemo sećanje i da pamtimo i da se borimo protiv zlopamćenja, kao i da se bavimo osvetom i mržnjom, jer ta spirala zla neće nikada imati kraj. Nemam recept kako doći do pomirenja, ali želim i hoću da učinim sve ono što smatram da može biti korisno na tom putu.
- Ja bih hteo da se setimo našeg pokojnog Patrijarha Irineja. On je bio prvi koji je pozvao na mirno rešavanje svih nemira koji su bili u Crnoj Gori. Ono što je crkvu pokrenulo da odbrani svoje dostojanstvojeste taj nepravedni zakon. Ona je pozvana da se bavi politikom u izvoronom smislu te reči.
Naše je da svedočimo Hrista i njegovu ljubav, ko ima uši čuće, ko ima oči videće. Nikada nećemo dozvoliti, jer i takve glasine postoje, da ćemo na bilo koji način izneveriti predanje crkve i poredak crkve. Nikada nećemo izdati Pravoslavnu crkvu i svoj narod.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
