BEOGRAD -- Miloslav Samardžić, istoričar Ravnogorskog pokreta i jedan od pokretača inicijative za rehabilitaciju Draže Mihailovića kaže da je on sahranjen iza Belog dvora.Takođe, Srpska narodna odbrana, najstarija nacionalna organizacija Srba u SAD, podneće zahtev novoj vladi Srbije da obavi ekshumaciju posmrtnih ostataka generala Draže Mihailovića, najavio je Slavko Panović, predsednik ovog udruženja, pišu Novosti.On podseća da je SNO još 2009. raspisala nagradu od 100.000 dolara za pronalaženje Dražinog groba i da ta ponuda i dalje važi."Četnički obaveštajci su uspeli da dođu do fotografije mrtvog Draže Mihailovića, iako je bilo predviđeno da ovaj snimak bude napravljen u samo tri primerka, za Aleksandra Rankovića, Slobodana Penezića i Svetislava Stefanovića. Fotografija je objavljena u četničkim novinama u Italiji, a i pored opsežne istrage Titova tajna policija nikada nije saznala kako se fotografija našla u rukama generala Damjanovića" - kaže Samardžić.
On dodaje da je Damjanović predao fotografiju Zagorki Vasić, a 1992, kada se ona prvi put vratila u Srbiju, iz Kalifornije, ona mu je poklonila tu fotografiju, čiju autentičnost je potvrdio dr Branko Latas, pukovnik Titove garde u penziji.U SNO sumnjaju u ozbiljnost rada Državne komisije čiji je zadatak bio da utvrdi činjenice o smrti generala Mihailovića i koja je, umesto generalovih ostataka, u navodnom grobu na Adi Ciganliji otkrila životinjske kosti.Državna komisija oslonila se isključivo na svedočenje ljudi iz Ozne i Udbe, a poznato je koliko su oni naklonjeni istini i Draži - kaže ironično Miloslav Samardžić, istoričar Ravnogorskog pokreta i jedan od pokretača inicijative za rehabilitaciju generala Mihailovića."S druge strane, ta državna komisija koja je kopala po Adi nikada nije uzela u obzir svedočenja o tome da je general streljan i sahranjen kod Belog dvora. Nedavno mi je i starina Simo Tošić (81), na osnovu informacija koje, kako tvrdi, potiču iz porodice Miloša Minića, tužioca u procesu Mihailoviću, potvrdio je da Dražin grob kod Belog dvora", kazao je on za Novosti.Sagovornik Novosti kaže da ga je o ovom novom "svedoku" obavestio Petar Ristović, bivši predsednik Skupštine opštine Užice, kome se prvom ispovedio Simo Tošić. "On tvrdi da je supruga Miloša Minića ispričala svojoj prijateljici Ljubici Drašković da je general Mihailović streljan i sahranjen u parku iza Belog Dvora. Tošić je bio bio prijatelj s njenim sinom Borivojem koji mu je to preneo", navodi Samardžić.Prema rečima Tošića, Broz je navodno odabrao "zabranjeni grad" Beli dvor za streljanje i sahranu, jer se bojao da bi informacija o bilo kom drugom mestu egzekucije kad-tad procurele."Do informacija o Dražinom grobu kod Belog dvora, prošle godine došao je i istoričar Aleksandar Dinčić, na osnovu svedočenja izvesnog Titovog gardiste. Ovaj svedok je živ, ali još uvek ne želi da mu se pominje ime. On je nacrtao mapu sa Dražinim grobnim mestom blizu zida dvorske ograde. Tošić pak navodi da je Dražin grob uz sami zid Dvora, ali verzija gardiste deluje verovatnije", kaže Samardžić.Prema toj mapi, Dražin grob se nalazi u uvali ispod dvorske kapele, gde se teren strmo spušta ka Lisičjem potoku, a dvorska ograda deli padinu na dva dela."Taj svedok je u Belom dvoru proveo od 1955. do 1957. i tvrdi da su mu stariji pokazali Dražin grob oivičen kamenjem, išaranim mahovinom, pored koga se pružala pešačka staza", kaže Samardžić i dodaje da je još zanimljivije njegovo svedočenje o podzemnom kompleksu koji je pravljen pred rat, kao protivvazdušno sklonište."U jednoj od tih prostorija koje su povezane tunelima, iza teških metalnih vrata, kako su mu ispričale starešine, čuvan je Draža posle hapšenja", tvrdi Samardžić.Po rečima sagovornika, i svedočenja Sime Tošića i Titovog gardiste suštinski se poklapaju sa pričom koju je još ranih devedesetih čuo od Zagorke Vasić, koja je pre rata bila sekretarica u kabinetu predsednika vlade Dragiše Cvetkovića, a tokom rata Dražin obaveštajac u Beogradu.On podseća da jei Zagorka Vasić neprestano tvrdila da je Mihailović streljan i sahranjen nedaleko od katakombi u kojima je čuvan, odmah posle izricanja smrtne presude, 15. jula 1946. godine.
