Konačni rezultati male mature pokazuju, prema podacima Foruma srednjih stručnih škola, da su učenici osmih razreda u Srbiji imali jedva 60 odsto tačnih odgovora na testovima iz matematike, srpskog odnosno maternjeg jezika i kombinovanog teksta iako su testovi bili znatno olakšani time što su odgovori bili ponuđeni i trebalo je samo zaokružiti onaj koji je tačan.
Od mogućih 20 bodova po testu, prosečno su iz maternjeg jezika osvajali 13,3, iz matematike 12,4, dok je im je kombinovani najviše legao. Ako se tako može reći, i osvojili su prosečno 14,7 bodova. Kurir istražuje da li bi olakšan završni ispit mogao da bude problem za dalje školovanje, da li ovi rezultati treba da nas zabrinu, koliko je na sve uticala korona, odnosno ceo osmi razred proveden na onlajn nastavi.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić rekao je za Kurir da su testovi bili veoma laki zato što su pitanja bila takvog tipa da je i u njima već bio sadržan odgovor.
- Ovako se učenicima daje lažno pokriće za znanje, odnosno neznanje, i čini im se medveđa usluga kako za dalji tok obrazovanja, tako i za rad i život uopšte. Da li su nadležne institucije svesne posledica? Da li udvaranje i dodvoravanje učenicima i roditeljima ima ikakvog smisla? Apelujemo da to više ne čine i da ne upropašćavaju buduće mlade generacije i navikavaju ih da bez rada i radnih navika dobijaju poklonjeno, a osakaćeno znanje - kazao je Antić i dodao da je "rupe" u znanju učenika sa kojima dolaze u srednje škole vrlo teško nadoknaditi:
- To znanje je praktično nenadoknadivo, posebno kod prirodnih nauka, koje teško savladavaju i u osnovnoj, a kamoli u srednjoj školi, a to će im biti problem i za upis na fakultet.
Ipak, Milan Krstić, direktor Osnovne škole "Pavle Savić" iz beogradskog naselja Mirijevo, smatra da lakšim testovima deci nije učinjena medveđa usluga.
- Rezultati pokazuju da željeni nivo znanja nije dostignut, a to je posledica onlajn nastave. Učenici olakšanim testovima nisu oštećeni, a nisu dostigli očekivane rezultate zbog teške školske godine i novog načina rada. Međutim, kada upišu željenu srednju školu, profesori koji ih preuzimaju će na samom početku na osnovu datih testova detaljno sagledati njihove praznine u znanju i na taj način će formirati strategiju za dalji rad kako bi popunili rupe u znanju. Dobro je što se dala šansa deci da ostvare bolje rezultate i sakupe više bodova, a onaj ko želi da nauči više svakako će to raditi u srednjoj školi - poručio je Krstić za Kurir.
Šta posle završnog ispita
Vikend za liste želja
Tokom vikenda će mali maturanti u svojim školama popunjavati liste želja, gde će se izjasniti koje škole bi voleli da upišu. Lista želja elektronskim putem mogla je da se popuni već od 26. juna u školama koje imaju elektronski dnevnik, a iz Ministarstva prosvete pozivaju učenike da popune svih 20 želja da slučajno ne bi ostali neraspoređeni.
Tačna raspodela po tim listama biće objavljena 11. jula, a upis se može obaviti elektronskim putem i u školama 12. i 13. jula.
(Kurir.rs/ Aleksandra Kocić)
NE PROPUSTITE
