Prof. Đukanović ističe za Kurir da je Manasija na preliminarnoj, tzv. tentativnoj listi Uneska, a da su u junu Uneskovi stručnjaci dolazili da sagledaju sve vrednosne elemente kako bi dali mišljenje ima li osnova za izradu elaborata za nominaciju i, konačno, eventualni upis Manasije na Uneskovu listu.
foto: printskrin
- Sa stanovišta zaštite nepokretnog kulturnog dobra, a posebno dobra koje bi potencijalno moglo biti upisano na Listu svetske kulturne i prirodne baštine, svaka intervencija mora biti strogo kontrolisana, dobro osmišljena i odmerena da se ne bi ugrozila vrednost, tj. integritet i autentičnost spomenika. A tu se ne misli samo na objekat, u ovom slučaju manastirski kompleks, već i njegovo neposredno i šire okruženje, a to je cela zona pod zaštitom - kaže prof. Đukanović u odgovoru na naše pitanje u vezi s vodenicom i dodaje da je reč o ekspertskoj misiji Ikomosa (svetodavno telo Komiteta za svetsku baštinu) u okviru tzv. upstream - preevaluacionog procesa Uneska kako bi se procenila mogućnosti nominacije ovog manastira za pomenutu listu.
1 / 5 Foto: Zorana Jevtić
Izvesni Mija Jeremić iz Despotovca 1995. pribavio je saglasnost Zavoda za izgradnju vodenice na temeljima nekadašnje valjavice, u kojoj bi mleli kukuruz i pšenicu za potrebe manastira. Ali sve što je potom radio veze sa zakonom nema, jer nema ni građevinske dozvole, a nije ispoštovao ni druge procedure. Doduše, na vodenicu je i zaboravio sve dok opština Despotovac, 20 godina kasnije, nije pokrenula viteški festival Džast aut, koji pod zidinama manastira okuplja hiljade ljudi. Tada je shvatio da bi na vodenici mogao i da zaradi, pa 2017. nastavlja radove, spušta cevi u Resavu, a tu ima i roštilj. Iako je građevinska inspekcija 2019. naložila da sve prekine i sruši, Jeremić ne mari, pa sledi tužba manastira, a spor još nije okončan.
ODGOVOR UNESKA DO KRAJA GODINE
- Tema kojom se bavila Unsekova ekspertska misija u okviru evaluacionog procesa bila je Manasija, ali je tim Ikomosovih stručnjaka obišao i druge manastire moravske grupe - Ljubostinju, Kalenić, Lazaricu i Ravanicu, kako bi sagledali istorijski, kulturološki i umetničko-graditeljski kontekst i vrednovali Manasiju u svetlu spomenika koji joj prethode i onih izgrađenih kasnije. Nadamo se da ćemo do kraja godine dobiti zvaničan odgovor i njihov stručni stav o potencijalnoj univerzalnoj vrednosti manastira Manasija ili spomenika moravske grupe. Ukoliko prepoznaju tu vrednost, to nam je osnova da se nominujemo za kandidaturu za listu i počnemo pripremu elaborata, što bi trajalo najmanje dve-tri godine - navodi prof. Đukanović.
Dubravka Đukanović navodi da je posle pomenutog rešenja Zavoda iz 1995. investitor bio u obavezi da Zavodu prijavi početak radova, obezbedi stručni nadzor nad njihovim izvođenjem, vođenje zakonom propisane dokumentacije o izvedenim radovima, kao i da po završetku radova jedan primerak dokumentacije preda Zavodu:
- U Zavodu ne postoji dokumentacija koja potvrđuje da je investitor izvršio urađene obaveze. A izvođenju radova ne može se pristupiti samo na osnovu rešenja Zavoda, već je neophodno da se za planirane radove pribavi od nadležnih organa i druga dokumentacija propisna Zakonom o planiranju i izgradnji i da se na osnovu nje izda građevinska dozvola i preko sistema centralne objedinjene procedure izvrši prijava početka izvođenja radova. U suprotnom, takvi objekti, tj. radovi smatraju se bespravnim i sa stanovišta Zakona o planiranju i izgradnji i sa stanovišta Zakona o kulturnim dobrima - naglašava Đukanovićeva.
foto: Privatna Arhiva
BEZ IZJAVA
Mija Jeremić nam je, posredstvom advokata, poručio da ne želi da daje izjavu za Kurir dok se ne okonča sudski postupak.
POD ZAŠTITOM
- 1948. Manasija s tvrđavom i neposrednom okolinom rešenjem Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture stavljena pod zaštitu države - 1979. Manasija, odlukom Skupštine Srbije, proglašena za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju - 1986. Skupština opštine Despotovac proglasila Manasiju za spomenik kulture i stavljena pod zaštitu prirodnog prostora oko manastira
