Čarls Keter je Amerikanac koga je prst sudbine doveo u Srbiju daleke 2010. godine kada je prvi put došao na nagovor prijatelja. Da bi apsurd bio veći, reč je o prijatelju kog je upoznao na Fejsbuk grupi posvećenoj ljudima koji ne vole Sjedinjene Američke Države.
Nakon bezbroj novinskih naslova o njegovom životu ovde i isto toliko gradova i sela koje je obišao, evo kako Čarls gleda na boravak u našoj zemlji i posebno Novom Sadu, gradu koji osam godina unazad naziva svojim domom.
- Moj život je trenutno podeljen na pola, negde do aprila sam u Novom Sadu, a onda putujem u Ameriku i tamo radim narednih par meseci, jer samo od srpske plate ne bih mogao da živim - kroz osmeh kaže Čarls i dodaje da zbog toga može da kaže da je srpski gastarbajter.
Kada je tek stigao u našu zemlju, boravio je u Zrenjaninu, a narednih godina obišao je Srbiju uzduž i porpeko, mnogo više nego što neki Srbi učine za ceo život. Od juga do severa, istoka i zapada, svaki naš grad ostavio je na Čarlsa poseban utisak, ali jedan se ipak izdvojio - Novi Sad. Zašto baš Srpska Atina?
NE PROPUSTITE
"Novosađani pričaju lala - veoma sporo"
I Čarls Keterić (ovo -ić dodali su mu Srbi koji ga već odavno smatraju svojim "bratom" i sunarodnikom iako je zvanično pasoš naše zemlje dobio tek prošle godine), imao je štošta da kaže na račun Srpske Atine. Novi Sad opisuje kao idealno mesto za život zbog svoje multikulturalnosti, otvorenosti ali i sporog govora, jer srpski jezik još nije dovoljno savladao.
- Najviše me muče padeži i nije mi jasno zašto moram da tražim "jednu pljeskavicu", a ne "jedna pljeskavica". Prijatelj iz Leskovca me je, šaleći se sa mojim izgovorom pozivao da dođem da živim tamo, jer "u Leskovac nema padeži" – priča Čarls ističući kako ga oduševljavaju različitosti koje u našoj zemlji može da sretne.
Živeći u Novom Sadu nisam nijednom seo u auto
Iako je u rodnom Ilinoisu bio menadžer za prodaju automobila i nije mogao da zamisli život bez svakodnevnog upravljanja četvoročkašem, živeći u Novom Sadu gotovo da bi mogao da zaboravi kako se vozi.
- Kada živiš u Novom Sadu svuda možeš da ideš peške. Na posao, u kafić, u prodavnicu... Sve ti je na dohvat ruke i u blizini. Zašto bih dođavola hteo da vozim auto ovde – kaže Amerikanac u svom prepoznatljivom tonu.
Rutina od 10 kilometara
Tako je jedna od njegovih omiljenih rutina koje ima u Novom Sadu da peške ode Dunavskom ulicom do keja, pa preko mosta do Petrovaradina i Sremske Kamenice, samo da bi jeo u malom restoranu čija gruba spoljašnjost krije savršenu hranu. Zatim, se preko mosta Slobode peške vrati do kuće i tako pređe oko 10 kilometara peške.
- Predivan pogled na Petrovaradinsku tvrđavu, kuće uz reku Dunav, šetnja kroz Kamenički park i ta preukusna hrana čine mi se kao dobar način da održavam kondiciju - prepričava Čarls.
Takođe voli da svakog jutra prošeta do pekare u blizini svog stana kako bi doručkovao burek, a usput uzme za poneti jedan XL kapućino.
To je ujedno i jedna mala zamerka koju je američki Novosađanin primetio - nedostatak zaista velikih šolja kafe za poneti u gradu. Kako nam je objasnio, razume da Novosađani vole da sede i piju svoju kafu, ali Amerikanci su navikli da ponesu kafu gde god da su pošli i da je piju usput.
- Mnogi kafići imaju espreso za poneti. Kada to vidim pomislim "Ma dajte, pa u espresu jedva da ima ikakve tečnosti!" Zašto bi neko želeo espreso za poneti? - požalio nam se Čarls i dodao da stanovnici Novog Sada možda ne vole da hodaju svuda sa kafom u ruci, ali šetnju obožavaju.
- Oduševljava me što u Novom Sadu možeš videti ljude kako šetaju i po najvećem minusu, centar grada je pešačka zona, a u Čikagu na primer nemaš trotoara, jer svi voze automobile. Išli bi i do prodavnice prekoputa autom, ako je ikako moguće.
Ovde je skoro čitav centar grada namenjen pešacima
- Živeo sam u Dunavskoj ulici duži niz godina i ne bi promenio nijedan detalj... Kafići, različito obojene zgrade, ljudi koji šetaju, deca se smeju i to sve bez obzira na doba godine - nema bolje ulice na svetu od Dunavske!
Iskreni, pošteni i vedri ljudi
Pored svega što sam grad pruža, Čarls ipak izdvaja jednu stvar - ljude!
- Novosađani su zaista fantastični ljudi. Jak utisak na mene je ostavila situacija kada sam u jednom kafiću zaboravio svoj mali "Apple Macbook", a jedan momak je trčao za mnom ulicom da mi ga vrati - prepričava nam Keter(ić) i dodaje da ima jako dobre komšije.
- Jedna starija baka Vera koja živi u mojoj zgradi uvek mi donosi predivnu pitu sa višnjama, a roditelji mojih prijatelja šalju mi svoje specijalitete da probam, naročito u vreme slava, znajući da nisam previše dobar kuvar.
"Moj stomak poručuje da je trebalo da se rodim u Srbiji"
Za Dan zahvalnosti se častio ćevapima i kajmakom, a za rođendan je poručio tri velike porcije sarme. Ozbiljan je ljubitelj svih domaćih specijaliteta, a najviše mu se dopada što postoji toliko mnogo priloga za pljeskavicu.
- U Sjedinjenim Državama burger možeš dobiti samo sa kečapom, majonezom i senfom. To je sve. Ovde u pljeskavicu stavljaš šta god ti padne na pamet. Samo u mom slučaju moraš naučiti da pravilno izgovaraš priloge – ajvar, tartar, salata...
NE PROPUSTITE
"Građevine u Novom Sadu su fascinantne"
Sa Petrovaradinskom tvrđavom kao jednom od najvažnijih građevina u našem gradu Čarls se susreo daleke 2011. godine kada još nije živeo u Novom Sadu, već je došao na Exit festival.
- Bio sam oduševljen samim festivalom i atmosferom u gradu, a Petrovaradinska tvrđava je na mene ostavila poseban utisak. Mi u Ilinoisu nemamo tako stare građevine, pa mi je na neki način bilo i žao kada sam video tu gomilu ljudi kako skaču po tvrđavi. Imao sam utisak da nekako treba da bude zaštićenija - priseća se Čarls.
Pored tvrđave koju je odmah upoznao, najviše mu se dopada kako kaže "stara narandžasta zgrada sa vitezom na njoj" koja gleda na Trg Slobode.
- Moja kancelarija je smeštena upravo u toj zgradi i uživam u pogledu sa balkona uoči dočeka nove godine i drugih događaja na trgu - priča nam Čarls i dodaje Palatu Srpske banke, odnosno "Zepter" na kraju Miletićeve ulice čija masovnost, detalji i kolorit su ga oduševili.
Novi Sad je zasluženo Evropska prestonica kulture
- Nema boljeg grada koji bi mogao biti izabran za prestonicu kulture jer je broj dešavanja koja se svakodnevno organizuju u Novom Sadu impresivan. Svaki dan je sve više turista, kompanija koje dolaze da posluju ovde, zgrada koje se grade... Zato se trudim da ga promovišem gde god i kako god mogu – zaključuje Čarls u razgovoru za Blic i dodaje da je budućnost svetla za sve nas Novosađane.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
