PIROT - Tridesetsedmogodišnji Amerikanac iz Ilinoisa Čarls Keter, koji je napustio odlično plaćeni posao menadžera u salonu automobila u SAD i došao da živi u Srbiji, boravi ovih dana u Pirotu.
Oduševljen gostoprimljivošću Piroćanaca, Čarls je rešen da razbije stereotipe o Piroćancima kao škrticama. Čarls je u Srbiju prvi put došao pre tri godine. Iako je, kako sam priznaje, čuo mnogo loših stvari o Srbiji, brzo se zaljubio u naš narod i zemlju, činjenicu da su ljudi srdačni i gostoprimljivi.
Zbog toga je celu 2011. godinu proveo u Srbiji i u svoju domovinu odlazio samo na kratko. Od svojih prijatelja iz drugih delova Srbije čuo je puno viceva o Piroćancima kao škrticama i cicijama, međutim, čim je došao u Pirot, kako sam kaže, uverio se da je reč o zabludi.
"U Pirotu sam već nekoliko dana i želim da kažem da priče o Piroćancima kao škrticama apsolutno nemaju dodirnih tačaka sa istinom. Ljudi su ovde neverovatno ljubazni, širokogrudi i gostoprimljivi. Već nekoliko dana sam ovde i za to vreme nijednom nisam platio piće u gradu, jer mi ljudi jednostavno ne dozvoljavaju", kaže Keter.
On je rekao da je obišao celu Srbiju, ali da tako ljubazne i gostoprimljive ljude nije sreo.
"Probao sam punjene paprike, sarmu i mnoge druge specijalitete i ostao sam bez teksta. Takođe, ljudi mi ne dozvoljavaju ni da spavam u hotelu, već mi nude prenoćište, hranu, a bio sam i na slavi u jednom selu kod Pirota, što je za mene neponovljiv doživljaj", kazao je Tanjugu Keter.
Prema njegovim rečima, iako se vidi da ovde ljudi nemaju mnogo para i da se teško živi, spremni su da "daju i podele i ono malo što imaju".
"Zaista sam očaran lepotom Pirota i ljudima uopšte. Planiram da vašem gradonačelniku predložim da osnujem ovde bejzbol klub, s obzirom na to da sam dugo igrao bejzbol, a ovde nemate takav klub, tako da postoji mogućnost da postanem i Piroćanac", dodaje ovaj američki državljanin.
