Dik Marti, bivši švajcarski senator, istraživao je zločine koje su pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova počinili nad etničkim manjinama i političkim rivalima u periodu od januara 1998. do decembra 2000. U svom izveštaju koji je podneo Savetu Evrope navodi da je nekadašnji premijer Kosova Hašim Tači, kao vođa Dreničke grupe 1999. godine, organizovao otimanje ljudi i nelegalnu trgovinu organima.
Pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova su do 300 zarobljenika, uglavnom Srba, posle 1999. godine odvukli u Kukeš i Tropoju u Albaniji i tamo ih zatvorili, a zatim najmlađe i najsnažnije prebacili u selo Ribe, kod Burelja, gde su im u „žutoj kući“ vađeni organi, koje su zatim slali u klinike širom Turske.
Organi Srba otetih na Kosovu krajem devedesetih godina prodavali su se na crnom tržištu po sledećim cenama: 300.000 maraka za srce, 60.000 maraka za bubreg, a 10.000 maraka je bilo pet litara krvi. Kurir je ekskluzivno došao do iskaza svedoka saradnika koji je lično vadio organe Srbima, što ste bili u prilici da čitate od ponedeljka u našem štampanom izdanju. Tragom ovih saznanja i danas je Kurir televizija nastavila priču o ovom zločinačkom poduhvatu nemerljivih razmera koji još uvek nije dobio svoj epilog.
Gosti jutarnjeg programa bili su advokat Zoran Živanović koji je bio deo procesa pred Tribunalom i u Hagu i Goran Petronijević, advokat.
Zoran Živanović je saopštio da je optužnica protiv Tačija i ostalih redigovana i da su izostavljeni detalji - neka mesta zločina, imena ljudi, pa se "ne može reći ima li u njoj ili nema slučaja "Žuta kuća".
- Slučaj Žute kuće je otkriven najverovatnije slučajno. Otkrili su ga novinari jedne američke mreže - Amerikan radio vorks. Oni su to uradili 2003. godine. Saznali su za to. Odmah posle toga je i Haški tribunal 2005. godine pokrenuo istragu u tom pravcu, mislim da je to bilo u januaru 2005. godine. Međutim, ta istraga nije otišla dalje. Imali su nadležnost za Kosovo i Metohiju. Optužili su Haradinaja, optužili su mnoge druge Albance, ali Žuta kuća tu nije spominjana, iz nekog razloga su je izostavili. Najverovatnije, možda, zato što oni nisu imali nadležnost, za istraživanje zločina u Albaniji, jer se ovo dešavalo u Albaniji. Ovo može da bude neko njihovo zvanično objašnjenje - rekao je za televiziju Kurir advokat Zoran Živanović koji je bio deo procesa pred Tribunalom i u Hagu.
Prema Zakonu o Specijalnom sudu maksimalna kazna je doživotni zatvor. U njemu se navodi da sudije mogu da odrede visinu kazni na osnovu Krivičnog zakonika tzv. Kosova, gde piše da su za ratne zločine - ubistva, kidnapovanja, mučenja, prisilna zatvaranja, kazne od najmanje 15 godina do doživotnog zatvora.
Advokat Goran Petronijević istakao je da Albanija nije htela da sarađuje sa Srbima u istragama u vezi sa ratnim zločinima.
- Radilo je i naše Tužilaštvo za ratne zločine, ali nemam utisak da su mnogo toga uradili. Oni su radili na slučajevima, i došli su čak do nekih svedoka. Zasigurno znam da je u jednom trenutku naše tužilaštvo zatražilo saradnju sa albanskim bezbednosnim strukturama i albanskom državom, jer se došlo do sumnje da su leševi onih za koje se sumnja da su im vađeni organi, zakopavani na lokacijama koje su udaljeni kilometar i po od Žute kuće. Ta Žuta kuća nije bila izolovana, postala je simbol, i nije bila jedina gde se to radilo. Trgovina organima je jedan težak crni biznis, krvav biznis i zločin. Dakle, kada su zatražili saradnju, Albanija je apsolutno odbila saradnju. NATO i Međunarodna zajednica nisu ni na jedan način primorali Albaniju da sarađuje sa nama u istragama - rekao je advokat Goran Petronijević.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
