OTIŠLA NEOPAŽENO U 99, A MUŽ JOJ JE BIO NAJPOZNATIJI TITOV BIOGRAF Sin joj se ubio, smrt drugog misterija KO JE BILA VERA DEDIJER

BEOGRAD - Na ljubljanskom groblju Žale pre nešto više od mesec dana sahranjena je Vera Dedijer, druga supruga čuvenog Vladimira Vlade Dedijera, srpskog novinara i najpoznatijeg biografa Josipa Broza Tita.

Supruga Dedijera, beogradskog intelektualca i mislioca te prijatelja čuvenog filozofa Žan-Pol Sartra, preminula je u 99. godini. Otišla je tiho i gotovo neopaženo uz nekoliko napisa u slovenačkim medijima koji su zabeležili vest o njenoj smrti i sahrani.

Bila je druga supruga najpoznatijeg Titovog biografa koji je za sobom ostavio na hiljade stranica o maršalu Brozu.

Sin Branko se ubio u 13. godini, smrt drugog i dalje je misterija

Sin Vladimira i Vere Dedijer, trinaestogodišnji Branko, navodno je oduzeo sebi život posle neuspeha na popravnom ispitu. I drugi Dedijerov sin Borivoje umro je nasilnom smrću, pod nerazjašnjenim okolnostima, barem se nekada tako pisalo u Jugoslaviji.

Ko je bio Vladimir Dedijer

Podsetimo, Vladimir Dedijer rođen je 1914. godine. Otac mu je bio Jevto Dedijer, a stariji brat Stevan Dedijer. Detinjstvo i mladost provodi u Beogradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Upisuje Pravni fakultet u Beogradu, kada zbog nemaštine i nemogućnosti da plaća studije počinje da radi kao dopisnik iz zemlje, a kasnije i sveta za „Politiku“.

Bio je član KPJ i radio je u korist komunističke propagande. Poznavao je odlično direktora „Politike“, Vladislava Ribnikara sa kojim je upoznao Josipa Broza Tita po dolasku u Beograd 1941. godine.

U vreme izbijanja ustanka imao je zadatak da organizuje političko-propagandni rad, da podučava komuniste i da radi u listu „Borba“ kao uređivač, zajedno sa Milovanom Đilasom. Odatle je počelo njihovo veliko prijateljstvo.

Ko su i odakle Dedijeri: Poreklo porodice

Poreklo porodice Dedijer potiče iz Hercegovine, iz mesta Čepelice, kod Bileće. Vladov otac Jevto Dedijer, bio je docent geografije na Beogradskom univerzitetu i prvi asistent istaknutog srpskog geografa Jovana Cvijića. Pored Vlade on je imao još dva sina, Borivoja-Boru i Stevana, koji je bio nuklearni fizičar i socijalni teoretičar i koji je od 1961. godine živeo u Švedskoj.

Vlado Dedijer je po formiranju prvih partizanskih odreda postavljen za političkog komesara Kragujevačkog NOP odreda. Učestvovao je zajedno u opsadi Kraljeva, polovinom oktobra 1941. godine, kada je bio ranjen u nogu.

Posle toga, odlazi u Vrhovni štab i radi u agitaciono-propagandnom odeljenju čitavog rata. U bici na Sutjesci izgubio je svoju ženu, dr. Olgu Popović-Dedijer, koja je bila šef hirurške ekipe Druge proleterske divizije.

Oslepeo pred kraj života

Pred kraj svog života je oslepeo, poželeo da se vrati i umre u svojoj zemlji, ali je iznenada preminuo od jakog srčanog udara 30. novembra 1990. godine u Bostonu, gde je obavljena i kremacija. Njegova urna, uz sve vojne počasti, sahranjena je 21. decembra 1990. godine u Ljubljani.

Posle završetka rata, odlazi na osnivanje Ujedinjenih nacija u San Francisko. Po povratku u zemlju, kao veoma obrazovan čovek, dobija mesto predavača istorije NOB-a na Beogradskom univerzitetu. Tokom rata brižljivo je vodio svoj dnevnik, koji je posle rata objavljen.

U Beogradu se po drugi put oženio, ovoga puta Slovenkom Verom Dedijer. Bio je predstavnik Jugoslovenske delegacije na konferenciji mira u Parizu 1946. godine. Po povratku, dobija zaduženje da bude urednik lista „Borba“. Za vreme sukoba sa Staljinom bio je član raznih pregovaračkih misija. Tu je počeo da prikuplja i podatke za svoje čuveno delo, po kome će kasnije postati poznat - „Prilozi za biografiju Josipa Broza Tita“.

Dvaput se ženio, prvi put Olgom, drugi put Verom

Vlado Dedijer se dva puta ženio. Prvi put sa lekarkom Olgom Popović iz Zemuna i sa njom je u godinama uoči Drugog svetskog rata dobio ćerku Milicu. U toku rata, ona je bila šef hirurške ekipe Druge proleterske divizije i poginula je juna 1943. godine za vreme bitke na Sutjesci.

Bio je član CK SKJ od 1952. i saveznog odbora SSRNJ od 1953. godine. Kao urednik lista „Borba“, optužen je da je pomagao sređivanje Đilasovih članaka, pa je izveden pred Partijsku komisiju, a zatim i pred sud u Beogradu 1954. godine.

Na tajnom suđenju zajedno sa Milovanom Đilasom, izabrao je da ga brani slavni advokat Ivo Politeo, koji je 1928. godine na „Bombaškom procesu“, branio Tita, a kasnije je i kardinal Alojzije Stepinac imao čast da ga ovaj advokat brani. Osuđen je uslovno na godinu i po dana. Kasnije mu je sud poništio tu odluku.

Život pun tragedija, tri smrti: Ostao bez ćerke i dva sina

Uoči Drugog svetskog rata s prvom suprugom dobio je ćerku Milicu. U toku rata, ona je bila šef hirurške ekipe Druge proleterske divizije i poginula je juna 1943. godine za vreme bitke na Sutjesci.

Posle delimičnog oslobođenja zemlje, 1944. godine, oženio se po drugi put sa Slovenkom Verom Križman i sa njom dobio ćerku Bojanu i sinove Borivoja-Boru, Branimira-Branka i Marka. Njegova dva sina Borivoje (umro 1958) i Branko (poginuo 1966), su tragično preminula i on je sahranjen pored njih u Ljubljani.

Vlado Dedijer je rešio da se povuče iz političkog života. Podneo je ostavku na članstvo u SKJ i SSRNJ avgusta 1954. godine.

Posle političke karijere, počeo je da se bavi pisanjem. Odlazi u SAD 1955. godine gde je i dobio zvanje Akademika istorijskih nauka. Povremeno je iz Amerike dolazio u zemlju gde je radio kao autor u pisanju knjiga. Vladimir Dedijer je u Americi postao član Raselovog suda, a zatim i predsednik istog suda koji je ispitivao ratne zločine u Vijetnamu, kršenje ljudskih prava u Latinskoj Americi i niz drugih.

Aktivno je radio i u Srpskoj akademiji nauka u Beogradu. Bio je jedan od koautora u udžbeniku „Istorija Jugoslavije od 1918“, u izdanju beogradskog Nolita 1972. godine. Posle Titove smrti, ponovo odlazi u Ameriku, u Vašington, gde skuplja građu za nove biografije o Titu.

Kao predsednik Raselovog suda radio je na pitanju zločina u logoru Jasenovac (1941—1945). U Americi je radio na pripremanju Tribunala Raselovog suda o koncentracionom logoru Jasenovac. U tu svrhu, vraća se ponovo u Jugoslaviju 1989. godine i zajedno sa višim naučnim saradnikom Antunom Miletićem radi na pisanju knjige o Jasenovcu. Ponovo je otišao u Ameriku i tu ga je snašla smrt.

Kao zaslugu u zajedničkom radu, Antun Miletić je posle Dedijerove smrti objavio knjigu „Protiv zaborava i tabua-Jasenovac (1941—1945)“, gde je pored svog imena, upisao i ime Vlade Dedijera, koji je tada već bio mrtav.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941, odlikovan je Ordenom partizanske zvezde prvog reda i imao je i čin potpukovnika JNA u rezervi.

Kurir.rs/SĐP/Wikipedia