Gost Crvenog kartona kod autora i voditelja Svetisalava Basare Vidosav Stevanović je autor više od dvadeset književnih dela, koja su prevedena na brojne jezike širom sveta.
Poslednju deceniju prošlog veka Stevanović je proveo između Francuske i Srbije. Zbog svoje žestoke kritike ratova na tlu bivše Jugoslavije i režima Slododana Miloševića, bio je prinuđen da zatraži politički azil u Francuskoj.
Između ostalog osvrnuo se i na politiku.
- Despotije ne troše sredstva nego ljude. Naše male despotije, tiranije i diktature koje se smenjuju poslednja dva veka već istrošile ljude, naročito biološki potencijal. U Prvom svetskom ratu izgubili smo trećinu, čak i polovinu stanovništva. Šta treba gore od toga? Niko nikad nije pozvan na odgovornost jer je cena bila prevelika zbog takve politike. Ljudi danas stalno odlaze, a nekad smo bili zemlja imigracija u koju su svi dolazili. Onda se 90-ih izveo još jedan udar. Nekad su ljudi išli u inostranstvo da bi se vratili pod starost. Ja sam bio deo trećeg talasa emigracije gde su ljudi odlazili zauvek, da se više nikad ne vrate - rekao je Vidosav Stevanović u Crvenom kartonu.
NE PROPUSTITE
- Za poslednjih 30 godina 1.000.000 ljudi napustilo Srbiju - nadovezao se Basara
- Šta je za to vreme Srbija dobila? To su samoubilački potezi - rekao je Stevanović.
- Ima li u tome udela megalomanija naših političkih elita? Od Karađorđa zaključno s Vučićem. Da Srbiju predstavljaju snažnijom nego što jeste i pred nju postavljaju neostvarive ciljeve - zapitao se Basara.
- Više nikad ne bi smelo da se dogodi ono što i 90-ih. Megalomanija je osobina ne previše pametnih ljudi i inferiornih ljudi. Naše vođe su mahom bili ljudi koji su prekim putem stigli do tog mesta. Iz šume, na sablju, na prevaru. Nisu prošli put odrastanja, školovanja i napredovanja u politici. Kod nas se sa ulice postajao glavni šef. Beograd je glavni grad, megalopolis, ali u njemu živi jedno selo od 30.000 ljudi i zove se čaršija. Sve što se dešava u Srbiji dolazi iz te čaršije - rekao je Stevanović.
Stevanović se osvrnuo i na Dobricu Ćosića naglašavajući njegovu ogromnu ulogu u svemu.
- Dobrica Ćosić i njegovo društvo su delovali kao zaverenici. Stalno su se sastajali u malim krugovima i nešto dogovarali. I ako si hteo da uđeš tu morao si da prođeš nekoliko krugova. Osim mene koji sam imao direktan pristup kao njegov izdavač. Dobrica na svom dvoru nikad nije imao sagovornika osim Mihajla Markovića. Ja od njih dvojice nikad nisam sreo nikog samouverenijeg. Ćosićeva nevolja počinje što se nije bavio našim poslom nego politikom. Ćosić je bio izvanredan pisac koga je pojeo loš političar. Neprikosnoveni šef čaršije bio je Dobrica Ćosić. Koga on osudi taj snosi posledice. U jednom trenutku on je osudio i mene, ne javno, posle razgovora 89. godine gde me je ubeđivao da je Milošević reformator. Zaista je učinio sve da me ubedi. Tvrdio sam da od tog posla nema ništa. On je donosio presudu - - rekao je Stevanović.
- On je dao nalog za odstrel? - pitao je Basara.
- On to nije uradio javno ali je učinio vidljivim za svoje pobočnike. To je za mene značilo građansku smrt, koju sam slučajno preživeo - odgovorio je pisac Vidosav Stevanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
