LEPOSAVA IZ PERLEZA MOLILA MAJKU U BOLNIČKOJ POSTELJI DA JOJ KAŽE GDE JOJ JE ZORICA: Evo šta joj je rekla i gde ju je sve tražila

Svaki dan 52 godine, otkako su je razdvojili od Zorice, Leposava Dinkovski nije prestala da misli na ćerkicu koju je rodila kad je imala 16 godina, a njena majka i očuh su je uzeli i dali u hraniteljsku porodicu, i potom na usvajanje.

Tražila ju je i u Pančevu, u bolnici gde su je i ostavili, ali je bila nemoćna, sama, uplašena, bez primanja i krova nad glavom, nejaka da brine o sebi, a kamoli o još jednom čeljadetu.

Posle 52 godine, kada je Leposava izgubila svaku nadu da će zagrliti svoju Zoricu, ko iz vedra neba, dok se bori sa tumorom, primila je najradosniju vest - da je njena ćerka iz Italije, koju je usvojila tamošnja porodica i nadenula joj ime Lorijana Saso, traži i da bi volela da je upozna, a o čemu je Kurir već pisao.

Sanja o zagrljaju

- Od tada samo mislim na nju. Da li je sve ovo stvarno i da li je moguće da se posle toliko godina Zorica pojavi, da ću da je zagrlim - još je u neverici Leposava, koja živi u Perlezu, a sudbina je tako napravila da, umesto deteta koje je ona rodila, odgaja drugo dete.

Leposava u ispovesti za Kurir priča da je bila nemoćna kada je na svet donela ćerkicu.

- Kada se moja Zorica rodila 28. avgusta 1970. godine u devet sati ujutru, ja sam i povrh toga posle počela da radim u poljoprivredi. Tada sam sve živo radila da bi mom detetu obezbedila bolji život, da ima šta jede. Da mi moji ne bi prebacivali kako oni izdržavaju moje dete. Međutim, oni su me maltretirali. Ja sam trpela i batine i vezivanje i svašta je tu bilo. Tako da sam trpela šest meseci i, zadnji put kada su me tukli, jedva sam pobegla, a kako sam pobegla ni sama ne znam. Htela sam da uzmem moju Zoricu, mada oni su uzeli nož i hteli su da me zakolju. Uspela sam da pobegnem preko vrata, ali moja Zorica je ostala - govori Leposava u suzama.

Najteži period

- Kada sam čula da je Zorica u bolnici, vratila sam se. Tražila sam svuda svoju Zoricu, ali je bilo kasno - priseća se Leposava najtežeg perioda u životu. Navodi i da je kasnije, sa 24 godine, svila gnezdo sa čovekom kojem je odmah priznala da negde ima ćerku.

- Rekao mi je da on svakako ne može da ima dece, pa će mu ćerka biti Zorica kad je nađemo. Tražili smo je svuda. Išli smo i do hraniteljske porodice, ali nam ništa nisu smeli reći. Otišli smo i kod moje majke. Putovali smo svaki dan do Novog Sada, gde je ona ležala bolesna u bolnici. Pitala sam je da mi kaže gde je moja Zorica. Ni u bolničkoj postelji mi nije rekla. Čak nam je rekla da je dete negde kod vojnih lica i da je na Novom Beogradu. Suprug i ja smo sve obišli, ali nismo mogli da je nađemo - plačući je ispričala za Kurir Leposava, koja je sa suprugom usvojila i othranila dečaka, koji je sad svoj čovek i policajac.

Ljubav sprečili roditelji

Zaljubila sam se, ali mu nisu dali da se venčamo

Leposava se, kako je navela, zaljubila u jednog dečka i zatrudnela je s njim kad je imala 16 godina. Međutim, njegovi otac i majka, kad su saznali ko su njeni roditelji, nisu dozvolili da se uzmu. - Kada sam zavolela tog dečka i stupili smo u neke odnose, ja sam ostala trudna. On je bio Rumun, trebalo je da se uzmemo, ali njegovi roditelji, kada su saznali iz koje sam ja porodice, ko mi je majka i ko mi je očuh, nisu to dozvolili. Taj dečko se potom izgubio, otišao je kod neke familije koju ja nisam znala. Odlučila sam da Zoricu ipak rodim. Imala sam tada punih 16 godina, ali nisam znala šta će mi se desiti i šta će uraditi moja rođena majka i očuh - ispričala je Leposava.

Bonus video: