Proleće na Bledu. Leto na Brionima ili na jahtama duž primorja. Od jeseni u vili na Dedinju u Beogradu.
Ovako su, barem prema starim fotografijama i brojnim izveštajima, izgledala putovanja Josipa Broza Tita u njegovim rezidencijama i vilama, dok je gotovo 30 godina bio predsednik Jugoslavije.
A jednom je, ipak, svratio na ručak u svoju vilu na Zlatiboru, pisao je BBC na srpskom.
Na tom mestu sagradio se istoimeni komleks - „Titova vila Zlatibor", koji vredi oko 15 miliona evra i koji je 2014. restitucijom vraćen starom vlasniku i prodat.
Ipak, to nije slučaj sa svom i brojnom imovinom Josipa Broza Tita ili barem onom koju je koristio, pa je pitanje nasleđivanja i dalje pod pravnim sporom.
- Kao najjači simbol i vođa Tito je, podrazumeva se, bio i neprikosnoveni primer savršenog socijalističkog čoveka - objašnila je ranije za BBC na srpskom Ivana Pantelić, istoričarka Instituta za savremenu istoriju.
- On nije posedovao ličnu imovinu, kada su nekretnine u pitanju, pa svojim naslednicima nije ostavio ništa, pošto ništa nije formalno ni imao.
Ne misle ipak svi naslednici tako, pa zašto je „sve bilo Brozovo i ništa nije bilo njegovo", za BBC na srpskom objašnjavaju istoričari.
Pitanje Titove imovine, kao i njegove zaostavštine iznova se postavlja već 40 godina.
Od njegove smrti do danas svaka vest o novoj prodaji ili adaptaciji neke njegove vile ili jahte, vraća istoričare na raspravu - šta je sve zapravo bilo Titovo i zašto je sve to teško popisati.
Odgovor je dala istoričarka Ivana Pantelić objašnjavajući da su „sećanja građana na period socijalističke Jugoslavije i danas veoma živa i dinamična".
„Susrešćemo se sa jednim prilično drugačijim društvenim poretkom i sistemom nego što je ovaj u kome danas svi živimo naše post jugoslovenske živote", kaže Pantelić.
- Josip Broz Tito bio je, doživotni i jedini predsednik SFR Jugoslavije, zemlje u kojoj je, čitav sistem i društvo koncentrisano na opšte, zajedničke vrednosti i postojanje društvene svojine.
- To je bio sistem u kome je privatna svojina bila tek retka pojava.
Sa time se složio i istoričar Čedomir Antić, koji kaže da je to i za vreme Tita, a i danas „bila politička odluka".
- To je bio sistem - sve je bilo Brozovo i ništa nije bilo njegovo - kaže Antić.
Šta je sve Tito „koristio" Brozove vile su bile toliko velike da je 2.060 ljudi bilo zaposleno u njima, govori Antić.
Pantelić kaže da se „Tito kao predsednik države, koristio državnim dobrima nakon 1945. godine".
- U pitanju je bio veliki broj vila i poseda po čitavoj zemlji u kojima je on povremeno boravio, nekada ih koristeći za primanje stranih delegacija, a nekada u privatne svrhe - kaže istoričarka.
- Jedna od najpoznatijih Titovih rezidencija nalazila se u nacionalnom parku Brioni, na jadranskom ostrvu Vanga u Hrvatskoj.
Do danas su neke vile iznajmljene, a pojedine, poput one na Zlatiboru, prodate ili vraćene prvobitnim vlasnicima.
Prva Titova kuća nakon što je došao na vlast jeste bila na Dedinju, u Užičkoj 15, koju su od Nemaca preuzeli partizani.
U njoj je Tito živeo od 1946. do 1979 godine, piše Balkan insajt.
Dobro poznat je i Beli dvor, koji je izgrađen 1937. godine, a pre toga je pripadao kraljevskoj porodici Karađorđević. Danas je u vlasništvu države, ali ga ova porodica koristi.
Nakon Titove smrti, vila u Užičkoj, ali i još jedna kuća, kao i Kuća cveća gde su Tito i Jovanka Broz sahranjeni, postali su Memorijalni centar „Josip Broz Tito". Oni su deo Muzeja Jugoslavije.
U NATO bombardovanju pogođena je druga vila u Užičkoj 15, gde je u tada živeo Slobodan Milošević, kao predsednik Jugoslavije. Danas se popularno nazvana Vila Mir koristi za prijem najviših državnih zvaničnika.
Tito sa Elenor Ruzvelt na Brionima, Tito sa Fidelom Kastrom na Brionima, Tito sa Sofijom Loren i engleskom kraljicom Elizabetom Drugom - ovakvi naslovi su punili stranice novina tokom Titove vladavine.
Tito je na Brione prvi put otišao 1947. godine, a Bela vila je postala njegov morski dom nekoliko godina kasnije.
Na moru je provodio nekoliko meseci svake godine.
Neke od vila su pretvorene u luksuzne apartmane, a neke su još u državnom vlasništvu.
Vila u Kumrovcu, gde je Tito rođen, danas je u vlasništvu Ministarstva državne imovine Hrvatske. Vilu Dalmacija u Splitu drži grad Split, a može da se iznajmi po visokoj ceni.
Reklamira se kao mesto na kojem je Vinston Čerčil sedeo pored Indire Gandi.
Na listi vila koje su smeštene u Hrvatskoj su još i dvorac Tikveš, koji je bio Titova lovačka rezidencija - oštećen je u ratu tokom devedesetih, a u vlasništvu je države.
Među mestima za lov, Tito je išao i u vilu u Bugojnu u Bosni i Hercegovini. Danas je napuštena. Ovo je, navodno, bilo mesto koje je Tito, pored Beograda i Briona, najviše voleo i gde je provodio najviše vremena, pisala je Slobodna Evropa.
Tu ga je posetio i predsednik Libije Muamer el Gadafi.
U Sloveniji je Tito koristio vilu na Bledu, a u Makedoniji u Ohridu. Oba objekta su dobile države u kojima se nalazi, a potomci Karađorđevića i dalje potražuju vilu na Bledu koja je bila njihovo predratno vlasništvo.
Tito je od 1950. do kraja 70-ih godina prošlog veka gradio i bunker u Konjicu, u kojem je 350 ljudi moglo da živi šest meseci u slučaju nuklearnog napada. On je danas u vlasništvu ministarstva odbrane BiH.
Turistička atrakcija od 2006. postala je i pećina u Drvaru u zapadnoj BiH, koja je bila baza tokom Drugog svetskog rata kada su nemačke snage pokušale da ga ubiju. Zbog odrona je tokom 2019. godine zatvorena.
U Crnoj Gori Tito je imao vilu Galeb u Igalu i vilu Lovćen u Bokokotorskom. Crna Gora je obe dala u zakup.
Kurir.rs / BBC na srpskom
NE PROPUSTITE
Bonus video:
