SVI SE PITAJU DA LI JE NAPOLJU MAGLA ILI SMOG: Evo šta treba raditi u ovakvim situacijama! Ovo su glavni uzroci zagađenog vazduha!

Beograd je danima među najzagađenijim gradovima sveta, a jedno od najčešćih pitanja koje građani postavljaju je da li je veliki deo Srbije prekriven maglom ili smogom.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže za Kurir da mi zapravo tokom cele godine imamo zagađen vazduh, ali da je u ovom periodu godine ta koncentracija drastičko povećana.

- Glavni uzročnici prekomernog aerozagađenja su industrija i saobraćaj, a onda je tu i početak grejne sezone kao i individualna ložišta. Meteorološki uslovi poput niskog vazdušnog pristiska samo otežavaju celu situaciju.

Na primer, neki parametri tačno pokazuju da je povećana koncentracija zagađenja u kasnim popodnevnim satima kada ljudi dolaze s posla odnosno kada dogrejavaju svoje domove. Zatim ta koncentracija se smanjuje oko ponoći i povećava opet u ranim jutarnjim časovima.

Agencija za zaštitu životne sredine

Zagađenje zbog individualnih ložišta i toplana

Iz Agencije za zaštitu životne sredine saopštili su juče da je zagađenje vazduha prouzrokovano povećanjem PM10 i PM2.5 suspendovanih čestica.

- Nastalo je radom individualnih ložišta i toplane snage manje od 50 MW. Kako se ovih dana intenziviralo korišćenje ložišta u domaćinstvima, apelujemo da građani obrate pažnju na energente koje koriste. Uzimajući u obzir da je od ukupne emisije PM10 suspendovanih čestica, emisija poreklom od individualnih ložišta i toplana toplotne snage manje od 50 MW, na godišnjem nivou 65 odsto, kao i da je emisija PM2.5 suspendovanih čestica iz istih izvora 80 odsto, važno je zbog zajedničkog cilja - unapređenja kvaliteta vazduha, podići svest po pitanju izbora energenata.

Trenutno zagađenje je, pored pomenutih emitera zagađujućih materija, pospešeno i poljem visokog vazdušnog pritiska koje se formiralo nad centralnom i južnom Evropom.

On smatra da će najavljena košava i kiša poboljšati trenutnu situaciju.

- Ono što prvo treba da uradimo je da obaveštavamo građane na vreme o tome kada se očekuje pojačana koncentracija aerozagađenja. To treba raditi naročito zbog hroničnih, plućnih bolesnika, asmatičara, starijih građana i dece. Lekari čak savetuju da je u tim situacijama bolje da ljudi ostanu u svojim stanovima gde je ustajali vazduh, ali nije zagađen nego da izlažu sebe predugo napolju i da udišu smog - kaže Lekić i dodaje:

- Postoji tendencija da se ovaj problem ozbiljno shvati jer je svima jasno da građani ozbiljno treba da brinu za svoje zdravlje. Rešavanje ovog problema treba da počne na nekoliko nivoa, dakle individualno, lokalno i na nivou grada.

Na primer, Beograd je prošle godine usvojio plan za kvalitetan vazduh, a jedna od stavke je i recimo i bolje upravljanje saobraćajem.

Klimatolog, prof. Vladimir Đurđevic kaže da je smog sivkaste boje, a prava magla, koja se retko viđa u gradovima, snežno bela.

- Magla ne može da bude posledica zagađenja, ali je trik u tome što odgovarajući meteorološki uslovi koji dovode do značajnog porasta zagađenja, ujedno dovode i do magle. Magla i zagađenje idu zajedno jer postoji u atmosferi najniži sloj vazduha čija je visina u proseku oko jedan kilometar. U određenim meteorološkim uslovima on može da se spusti, da bude tanji. Kada se taj sloj stanji, poraste i koncentracija zagađenja.

Kada se može očekivati sneg

Prof. Vladimir Đurđević kaže i da će u narednih nekoliko dana malo pasti temperatura.

- Imaćemo nešto hladnije vreme, ali to će biti u granicama normale za ovo doba godine. Prema trenutnim prognozama, prve dve nedelje novembra temperature će biti u proseku za ovo doba godine, možda tek u drugoj polovini novembra možemo očekivati neko značajnije zahlađenje koje će malo podsećati na zimu - kaže prof. Đurđević za RTS i ističe da u naredne dve nedelje ne bi trebalo da imamo značajnih padavina, posebno ne sneg: - Snega će možda biti tek krajem novembra, ali prema prognozama se ne vidi da je to izvesno.

I kada se pomešaju magla i zagađenje, napravi se smog. Smog je sivkaste boje, a prava magla, koja se retko viđa u gradovima, snežno bela. U gradovima ne možemo u principu da vidimo pravu maglu, već kombinaciju magle i zagađenja. Mi, nažalost, kad smo u gradu živimo u smogu, a ne u magli - rekao je prof. Đurđević za RTS.

Kurir.rs

Bonus video: