Beograd je i dalje među najzagađenijim gradovima na svetu. O ovom problemu ze emisiju Redakcija, govorila je prof. dr Svetlana Stanišić, profesor fizičke hemije i konstatovala da se na polju ekologije veoma malo radi.
- Mnogo toga treba da se uradi. Niko od nas još od vremena Tita nije napravio pomake u ekologiji. To je pogrešno jer imamo mnogo obolelih i moramo da plaćamo njihovo lečenje. Nema oboljenja koje nije povezano sa zagađenjem - rekla je Stanišić i dodala:
- Dugoročno zagađenje je kod nas problematično jer je prouzrokovano sagorevanjem uglja koji kada se udiše prolazi kroz krvotok.
Stanišić tvrdi da istraživanja štetnih materija pokazuju da je najveći zagađivač ugalj tj. lignit koji je veoma nekvalitetan.
- Kada ispitujemo izvore zagađenja mi to radimo po određenim modelima. Posmatrajući koje zagađujuće materije se kreću zajedno, zaključili smo da najveći broj njih dolazi sa individualnih ložišta - kaže Stanišić.
Ona je rekla da prečišćivači vazduha koji se koriste u stanovima mogu očistiti vazduh od čestica, ali ne i od gasova
- U česticama, doduše i jeste problem. Imate krajeve sveta poput Kine gde je zbog blizine pustinje Gobi vazduh dosta zagađen česticama, ali one nisu kao ove naše koje sadrže teške metale koji su kancerogen - tvrdi Stanišić i dodaje da je u peridu velikog zagađenja, manja zagađenost u unutrašnjimm prostorima nego napolju, jer čestice slabije ulaze kroz prozor.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
