DECA MNOGIH UTICAJNIH LJUDI SU U ŠKOLAMA ZAŠTIĆENA KAO BELI MEDVEDI! Ne dobijaju kazne za ponašanje evo i ZAŠTO! Razlozi su JASNI

Slučaj direktora jedne zemunske osnovne škole, koji navodno ne reaguje na vršnjačko nasilje da se ne bi zamerio moćnim roditeljima učenika nasilnika, te umesto da zaustavi siledžiju, on kažnjava i žrtvu, aktuelizovao je temu koliko su zapravo zaštićena deca uticajnih ljudi, poput političara, državnih funkcionera, biznismena, onih koji rade u prosveti, zdravstvu, sudu, policiji, bave se estradom ili su neke druge javne ličnosti.

Roditelji čija su deca žrtve vršnjačkog nasilja, a koji su se javili redakciji Kurira u akciji "Stop vršnjačkom nasilju", često tvrde i da su đaci nasilnici zapravo deca imućnih roditelja i da zato oni ne podležu nikakvim sankcijama u školi, imaju protekciju i zaštićeni su kao beli medvedi.

Da su danas ovakvi primeri sve češći, potvrđuje za Kurir i sociolog prof. dr Zorica Mršević, koja ujedno i podseća na svoje istraživanje iz 2014. "Nasilje i mi - ka društvu bez nasilja", u kome navodi da su u najvećem broju slučajeva vršnjačkog nasilja deca uticajnih ljudi ta koja čine nasilje u školama. U studiji stoji i da "zaštita moćnih roditelja njihove nasilne dece mora da bude pomenuta u tipologiji vršnjačkog nasilništva".

- Ima roditelja koji se suprotstavljaju pravilima škole onda kad je njihovo dete u pitanju, ali očekuju da ta pravila važe kada je u pitanju drugo dete. Odgovor na pitanje kako je moguće da deca siledžije maltretiraju vršnjake i da niko ne može da ih zaštiti leži najčešće u podršci koju imaju od svojih roditelja, dovoljno moćnih da mogu da utiču na školu da ne primeni sankcije protiv njihove nasilne dece.

Kako objašnjavaju psiholozi, pedagozi i sociolozi, kada škola i pokuša da na vreme reaguje i spreči golobrade nasilnike, u njihovu zaštitu staju roditelji, koji "ne daju na svoje dete" i spremni su da optuže sve druge osim svojih sinova i ćerki - navodi se u studiji.

Autorka dr Mršćević ističe da je za nepunih 10 godina taj problem postao još dublji i veći.

- Zato i imamo svakodnevne primere jezivih slučajeva vršnjačkog nasilja koji traju i godinama. Ta deca nasilnici su svesna toga da su njihovi roditelji na bitnim funkcijama, da imaju moć i da će učiniti sve da ih zaštite. S druge strane, imamo prosvetne radnike koji se plaše njihovog uticaja ili jednostavno ne žele da im se zameraju.

Tendencije se šire i dolazimo do alarmantne situacije da niko ništa konkretno ne preduzima, a nasilje se širi. Tome mora da se stane na put, deca moćnika su agresivna jer ih mame i tate štite i omogućavaju im da ne budu adekvatno sankcionisani za svoje ponašanje - poručila je Mrševićeva.

Kurir poziva roditelje

Javite se da zajedno zaustavimo siledžije iz školskih klupa!

Vršnjačko nasilje postalo je ozbiljan problem srpskog društva i obrazovnih institucija, a ispostavilo se da mnoge škole u Srbiji na to žmure i ne primenjuju Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji jasno definiše mere koje škole treba da preduzmu radi rešavanja slučajeva vršnjačkog nasilja.

Kurir ovim putem poziva roditelje čija su deca žrtve vršnjačkog nasilja da se jave našoj redakciji na mejl redakcijaŽkurir-info.rs ili na broj telefona 011/6357-100 kako bismo zajedničkim snagama naterali nadležne institucije da učine sve što je potrebno da se žrtve zaštite, a nasilnici iz školskih klupa budu adekvatno sankcionisani i resocijalizovani. Takođe, Ministarstvo prosvete je apelovalo na roditelje da se obrate nadležnoj školskoj upravi i prosvetnoj inspekciji ukoliko smatraju da škola nije preduzela potrebne aktivnosti u zaštiti učenika od nasilja.

Psiholog Snežana Repac smatra da su mnogi direktori škola proračunati, često su u situaciji da im neko od uticajnih roditelja nudi neku pomoć ili uslugu, a zauzvrat će im se oni revanširati tako što će štititi njihovu decu.

- Pošto su deca svesna toga ko su im roditelji, da su u kontaktu sa direktorima, nastavnicima i da su im možda pružili bilo kakav vid usluge, ona često smatraju da su time dobila status "vođe" u razredu i da su privilegovana, da imaju protekciju i da mogu da rade šta hoće, kao i da su zaštićena kao beli medvedi. Dakle, ako takvo dete postane i nasilno, direktor zbog svojih interesa ne želi da ga kažnjava, pa tu krenu priče da je škola uradila sve što je mogla ili stalni izgovor "to su samo deca" - ističe Repčeva i dodaje:

Radmila Vulić Bojović

Pravila ne važe za sve

Psiholog Radmila Vulić Bojović ističe da je situacija u školama takva da ista pravila ne važe za sve podjednako, te i da su i te kako pojedinci privilegovani:

- Sila i uticaj podređuju ko će i kakva pravila poštovati i, dokle god bude tako, možemo očekivati da će nasilje eskalirati u školama i na svim frontovima. Deca moraju imati jasna pravila koja važe za sve.

- Dete onda shvati da, pored roditeljske zaštite, ima i punu podršku direktora, što mu dodatno daje motivaciju da se ponaša agresivno, da psihički ili fizički muči decu. Nasilje se potiskuje, a lični prioriteti pojedinih prosvetara budu ispred prioriteta vaspitanja i obrazovanja.

Kurir.rs/ Aleksandra Kocić

Bonus video: