Projektovana ili ne, inflacija je premašila najavljenih 15 odsto i pre kraja ove godine. Isto kažu i u NBS. Hrana u celini skuplja je za 23 odsto, a najviše je poskupelo mleko - skoro 43 odsto. Da to nije kraj, tvrde i stručnjaci koji kažu da će zbirno sa najavljenim poskupljenjem struje, građani tek osetiti udar inflacije na svoj budžet pre kraja godine.
Na ovu temu u emisiji Puls Srbije na Kurir TV govorio je Aleksandar Stevanović, ekonomista.
- Svaka inflacija je posledica štampanja para što se narodski kaže. Mi smo svake godine imali 15 posto novih dinara što je sasvim dovoljno. Kad smo ušli u 2020. umesto 15, imali smo 40 posto. Imali smo ekstremno visoke vrednosti prirasta novca nego u normalnim godinama. I to je ono što je pokrenulo inflaciju. Ove godine je banka potpuno zategla konce što će pre ili kasnije usporiti inflaciju - rekao je Stevanović.
On je naglasio da se efekti ekonomske politike ne osećaju trenutno, već nakon nekog vremenskog perioda.
- Kao što smo posledice inflacije koja je pokrenuta 2020. godine osetili tek 2021., Sada kad smo zategli stvar, prve efekte ćemo osetiti tek u 2023. godini. Uvek je potrebno neko vreme. Ono što je bitno jeste da mi cele godine imamo konzistentu politiku smanjenja prirasta novca - tvrdi Stevanović i dodaje:
- Centralna banka ima tri instrumenta u svakoj normalnoj zemlji, a mi jesmo normalna zemlja. Kamatna stopa je jedan od njih. Kad je kamatna stopa visoka, ne uzimaju se krediti, a kad se ne uzimaju krediti ne stvara se novi novac i tako se zaustavlja inflacija. Doduše to će u određenoj meri usporiti rast BDP-a, jer se veliki broj poslova finansira preko kredita, ali to je svakako bolje rešenje.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
