U poslednje vreme svedoci smo velikog broja krivičnih dela povezanih sa splavovima.
Od ignorisanja bezbednosnih propisa i nekontrolisanog puštanja gostiju, pa sve do lošeg povezivanja za obalu i ugrožavanja bezbednosti rečnog saobraćaja. Ima li kraja neodgovornosti vlasnika splavova i ko je nadležan da sankcioniše takva ponašanja.
Beograd ima između 2.000 i 3.000 splavova i kućica na vodi, a nakon što je jedan od najpoznatijih objekata potonuo u Novogodišnjoj noći, ljudi su postali oprečnog mišljenja - jesu li oni bezbedni?
Komentari građana
- Većina tih splavova su onako... Ovi komercijalni su obezbeđeni, ali ovi na Dorćolu su baš stari, stoje tu možda 80 godina već, tako da što se tiče bezbednosti je NULA, ali neko prima platu za to, treba da se vidi ko je odgovoran. - Ne kontrolišu se uopšte, a kamoli dovoljno. Treba da se pozabavi i treba to da se reši. Šapić je krenuo u tu bitku, da li je ispravno ili nije, stvarno ne mogu da ocenim. - Ovo je, jednom u nikad. I ljude koje su to uradili, jednostavno treba ih malo dovesti pameti i to je to.
Za izdavanje dozvole za rad zaduženi su Beograd vode i Lučka kapetanija. Za dobijanje dozvola potrebno je da splav prođe tehnički pregled, da se izvrši upis i da se plati republička taksa.
- Postoje zakonitosti kako se konstruiše plovni objekat splav, ja verujem da su splavovi na Savi konstruisani sa zakonima i propisima, ali šta se desi sa njima kada oni krenu u upotrebu, to zaista ne bih mogla da vam kažem. Sigurno da moraju da se kontrolišu, pogotovo splavovi koji se upotrebljavaju u javne namene: klubovi, restorani, diskoteke itd... - rekla je Tatjana Đokić, direktorka brodarske škole, i dodala:
- Zatim treba poštovati prirodne zakone, ako je splav konstruisan da može da primi određen broj ljudi, to treba strogo poštovati, to generalno važi za plovne objekte, pa tako i za splav.
Početkom prošle godine, MUP je formirao novu jedinicu zaduženu za kontrolu bezbednosti na rekama, koja kontroliše sve što se dešava na vodi – od bezbednosti građana i objekata do sprečavanja šverca.
- Kada je u pitanju bezbednost na rekama, postoji više subjekata bezbednosti koje se bave kompletnom problematikom na našim plovnim rekama. Što se tiče splavova, to nije nadležnost jedinice za bezbednost na rekama već nadležnih gradskih i republičkih inspekcijskih i državnih organa. Što se tiče splava Fristajler, dalje procedure sprovode republički organi i nadležno tužilaštvo u cilju utvrđivanja odgovornosti - istakao je Miloš Krstić, načelnik rečne policije.
Činjenica je da Sava i Dunav, pogotovo kad su lepi dani privlače brojne turiste i šetače, kao i da grad zahvaljujući upravo splavovima od toga ima ogroman prihod. Ipak, ne treba zanemariti bezbednost ali i prelep pogled koji se zbog profita često zaklanja građanima koji bi samo malo da odmore od betona i da uživaju sa najmilijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
