Knez Aleksa Karađorđević, Voždov stariji sin, koji počiva u zapuštenom grobu u Moldaviji, mogao bi, ukoliko njegovi posmrtni ostaci budu preneti u Srbiju, da bude sahranjen u crkvi koju je svojim rukama napravio sam Karađorđe, mišljenja je Dragomir Acović, člana Krunskog veća.
I prestolonaslednik Aleksandar i šef diplomatije Ivica Dačić voleli bi da Karađorđev sin, čija loza je ugašena, nađe svoj mir u Srbiji. Starešina Kraljevskog doma naveo je za Kurir i da ne treba žuriti da se ne bi napravile greške ili propusti, te da bi prvo trebalo videti da li je knez Aleksa ili neko od njegovih potomaka imao poslednju volju. Takođe, odluku o prenosu posmrtnih ostataka iz Kišinjeva u Srbiju želeo bi da donese u konsultaciji s porodicom, Krunskim savetom, Zadužbinom kralja Petra I na Oplencu, patrijarhom Porfirijem i nadležnim državnim organima.
- Najbolja lokacija za sahranjivanje kneza Alekse je Karađorđeva crkva u Topoli, koja je zapravo i deo kompleksa zadužbine na Oplencu. Pored Karađorđevog konaka je stara Karađorđeva crkva, u kojoj je bio sahranjen pre nego što je sagrađena Zadužbina kralja Petra i pre nego što je Vožd prenet u Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu - kaže za Kurir Acović i dodaje da je to njegov lični stav, a da ne zna da li će i kakva odluka biti doneta.
Aleksa ne bi mogao, ističe Acović, da bude sahranjen u kripti crkve na Oplencu.
- Tačno se zna gde se ko sahranjuje, a po ranijoj odluci Upravnog odbora Zadužbine, u kripti mogu da budu pokopani samo potomci kralja Petra I, što je i sam kralj želeo svojim testamentom. Izuzetak je napravljen s knezom Pavlom i kneginjom Olgom, čiji su posmrtni ostaci iz Lozane preneti na Oplenac 2012. jer je Pavle bio regent neko vreme. A pod pritiskom je u kripti morao da bude sahranjen i sin kneza Pavla Nikola, koji je trebalo da počiva u porti crkve, gde je 2016. i sahranjen njegov brat knez Aleksandar - objašnjava Acović.
U kripti je inače 39 grobnica, a sahranjeno je 28 članova dinastije Karađorđević.
Karađorđe je crkvu u Topli podigao 1811, sam ju je zidao, sopstvenim rukama, i jedna je od prvih bogomolja u oslobođenoj Srbiji koja je sačinjena od čvrstog materijala, kamena. Crkva je posvećena rođenju Presvete Bogorodice, a oslikao ju je Petar Nikolajević Moler.
SVI ALEKSINI POČIVAJU U INOSTRANSTVU
- knez Aleksa (1801-1830/31) 1815. otišao je na školovanje u elitni Paževski korpus u Peterburg, o trošku ruskog cara Aleksandra I, a posle ubistva Karađorđa 1817. prešao je u gardijski puk i dobio čin poručnika. Nedugo potom napušta službu i odlazi kod majke Jelene i brata Aleksandra u Hotin. Ženi se 1825. Marijom Trokin. Razboleo se 1829. od suve bolesti (tuberkuloze), kako piše Velibor Berko Savić u knjizi "Karađorđevići", i umro 20. septembra (2. oktobra) 1830. u Kišinjevu. gde i počiva.
- supruga Marija Trokin (1806-1827), jedinica carskog dvorskog lekara Nikolaja Trokina. Aleksa se njome ženi 1825. i prelazi na spahiluk njenog oca u Skinjenu. Umire 1827. na porođaju, pošto je rodila Đorđa. Počiva u Skinjenu.
- sin Đorđe (1827-1884), rođen u Kišinjevu, kao i otac, bio je gardijski poručnik u ruskoj vojsci, ali i ađutant svog strica kneza Aleksandra Karađorđevića. Oženio se 1856. Sarom (Sarkom), ćerkom kapetana Miše Anastasijevića, prebogatog trgovca, koji nije štedeo para u pokušaju da svrgne kneza Aleksandra i na srpski presto dovede svog zeta, pa je čak i zdanje današnjeg Beogradskog rektorata zidao kao buduću vladarsku palatu. Iako je knez Aleksandar proteran 1858, na presto nije došao Đorđe, nego knez Miloš. Đorđe je umro 1884. u Badgaštajnu, u današnjoj Austriji.
- Đorđeva supruga Sara (1836-1931), ambiciozna žena koja nikada nije uspela muža da dovede na presto, pokušavala je opet bezuspešno sa starijim sinom Aleksom. Nadživela je svoje sinove i umrla je 1831. u Parizu, a njen sekretar kupio je grobnicu na svoje ime, pa ju je posle sahrane prodao, te je telo izbačeno.
- unuk Božidar (1862-1908), knez umetnik i svetski pisac, likovni kritičar i prevodilac. Služio je u francuskoj vojsci, napisao putopis iz Indije. Nije se ženio, nema potomke, a umro je u Versaju 1908, počiva na groblju Per Lašez u Parizu.
- unuk Aleksa (1859-1920), živeo u Parizu, pretendovao na srpski presto i pokušavao da na njega dođe i posle Majskog prevrata 1903. Čim je izbio Prvi balkanski rat, javio se u srpsku vojsku, borio se u Kumanovskj i Bitoljskoj bici, a tokom Prvog svetskog rata bio je predsednik Crvenog krsta Srbije, prošao i Albansku golgotu. Oženio se 1913. Darijom Prat, nije imao dece, umro je u Sent Moricu 1920, počiva u Ženevi. Tada je ugašena loza starijeg Voždovog sina.
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
