MLADI SRPSKI JUNAK JE SA 15 DAO ŽIVOT ZA SRPSKU: Spomenka su mučki ubili na današnji dan dok je BRANIO SVOJE SELO (VIDEO)

Spomenko Gostić bio je najmlađi borac Vojske Republike Srpske.

Spomenko je rođen 15. avgusta 1978. u Doboju. Osnovnu školu pohađao je u Maglaju. Zbog izbijanja ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini je nije završio.

Godine 1992, početkom rata, živeo je sa majkom Milenom u selu Jovići nadomak Maglaja. Selo je bilo okruženo naseljima sa većinskim muslimanskim stanovništvom, pa se ubrzo našlo na prvoj liniji fronta.

Na početku rata, tačnije u mesecu aprilu umrla mu je majka, pa je ostao da živi sa bakom koja je septembra 1992. godine poginula u granatiranju sela od strane tzv. Armije Republike Bosne i Hercegovine.

"Dok moja noga ne kroči na Maglaj, ja ne idem odavde", govorio je kada je dobio mogućnost da izađe iz ratnog užasa i svoj dečački život nastavi u Parizu.

U ofanzivi muslimanskih snaga na planinu Ozren narod se povukao iz Jovića, a Gostić je sa nekoliko vojnika ostao da brani selo. U martu 1993, u granatiranju položaja srpske vojske, pet vojnika je poginulo, a Gostić je teško ranjen. Umro je 20. marta 1993. u Jovićima na Ozrenu, a sahranjen je sa stradalim saborcima na seoskom groblju u Gornjem Ulišnjaku.

Ovako je Spomenko govorio u jednom intervjuu:

- Imamo mnoge slučajeve gde je bilo teško, ali se sve opet nekako izdrži. Imao sam slučajeve da sam nagazio na minu, naišao sam i odbila je prvi točak. Ovo mi je druga rana, mene je bacila detonacija i tu me je geler okrznuo, ali opet se sve savlada.

- Tukli su me mecima, ali i to sam izdržao. Kažem da mi ovde dobro i fino, sarađujem sa vojskom, hranim se sa vojskom, spavam... Nemam oca nemam majke, ostao sam samo sa babom, ali je ona poginula baš kod ove kuće tu - rekao je on svojevremeno u jednom intervjuu.

Kurir.rs / S. T.

Bonus video