Vojislav Vukašinović imao je samo 19 godina kada je u martu 1998. godine otišao na redovno odsluženje vojnog roka Vojske Jugoslavije u Kosovsku Mitrovicu i tako postao deo poslednje generacije vojnika koja je položila zakletvu na Kosovu i Metohiji.
Kao redovan vojnik najpre je upućen u borbene grupe širom pokrajine, a potom se kao pripadnik 125. motorizovane brigade, odreda "Džokeri", od 11. aprila do 17. maja, kada je i ranjen, borio na Košarama.
Bio je jedan od najmlađih, a sa ratišta je izašao sa teškim povredama.
Upravo je Vojislav Vukašinović, redovni vojnik SRJ, odlikovan Ordenom za hrabrost bio gost jutarnjeg programa Kurir televizije.
- Spremno smo dočekali 24. mart 1999. godine, bili smo u Drenici, odnosno u fabrici municije u kojoj je bila smeštena naša borbena grupa. Devetog aprila dogodio se napad šiptarskih terorista na Veliki petak, a to nas je dočekalo u selu Batuša. Dobili smo naređenje od komandanta herojske 125. motorizovane brigade da naš odred izađe i jedanaestog aprila u 4 sata ujutru krećemo put ka Košarama - započeo je Vukašinović, pa se osvrnuo na najkobniji dan na Košarama:
- Tog jedanaestog maja je bilo najviše poginulih i ranjenih vojnika u tom reonu. Tada je najviše kasetnih bombi bačeno, a po saznanjima naših i njihovih vojnih analitičara, tada je najviše zabranjenih kasetnih bombi, krstarećih raketa i običnih bombi bačeno. Jedanaestog maja su gorele cele Prokletije, ko se tamo zadesio, a preživeo, njemu ni pakao neće teško pasti. Celu noć, svuda su bili delovi tela, čuli su se jauci i vrištanje, baš je bio masakr od strane NATO agresora.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
