BOLNA INTIMNA ISPOVEST VLADIKE ATANASIJA RAKITE: Skupljao sam i sahranjivao kosti srpske dece, naroda i vojnika na Kosmetu (FOTO)

Sa krova zgrade Srpske patrijaršije pratio sam letove i dejstva NATO aviona, a na spratu ispod bio je naš Pajo (patrijarh Pavle, prim. aut.), budan po celu noć na molitvi. Nismo spavali ni on ni ja. Kad sam rukopolagan u dužnost episkopa, nad Beogradom su zujali NATO avioni, poručio je u vaskršnjem intervjuu za Kurirepiskop mileševski Atanasije Rakita prisećajući se NATO agresije na Srbiju.

- Podsećajući se na taj bolni događaj, koji je zaista dokaz velike nepravde učinjene prema srpskom narodu od strane moćnika ovog sveta, mi pravoslavni Srbi smo u prednosti što i to možemo da sagledavamo u jednom dubljem i širem iskustvu, ma koliko bio težak pomenuti bol, a to je ono što izražava apostol Pavle kada podseća hrišćane: "Mi smo Hristovi!" Dok smo podnosili to nepravedno stradanje, u nama je sve vreme bila živa i svest o tome da smo na putu ka Carstvu nebeskome i naročito to da smo sledbenici i saradnici Hristovi u uspostavljanju bogoljublja i čovekoljublja kao neotuđivih principa celokupnog svetskog poretka, a upravo ta svest nam uvek daje snage da podnesemo i svaku nepravdu i svaki bol koju nam pričinjavaju pomračeni umovi i akteri zla.

Naš narod je pretrpeo velike gubitke, te rane nikada ne mogu da zacele.

- U našoj ljubavi i pamćenju držimo sve postradale, pominjemo ih u molitvama, u njihov spomen činimo mnoga humana dela. U našem obraćanju Bogu u hramovima mi se iskreno molimo i za one koji su učinili zlo i nepravdu, da ih Bog prosvetli, odvrati od puta zla, usmeri putem mira, pravde i dobrote.

Tada ste u Beogradu bili vikarni episkop blaženopočivšeg patrijarha Pavla. Kakve ste razgovore vodili s njim?

- Patrijarh Pavle nam je u tim danima svima služio kao sigurnost i uteha. Zahvaljujući njemu, mogli smo i mi pribrani oko njega uvek da znamo šta je potrebno činiti. Mogli smo bez straha i spoticanja podnositi sva ona razaranja oko nas, priticati u pomoć ranjenima po svim prostorima Srbije i širom Kosova i Metohije. Gledajući u duhovnu stabilnost patrijarha Pavla, i sami smo sticali snagu i kroz sve to prolazili kao nešto što je redovno na našem putu.

Da li ste tokom vazdušne opasnosti odlazili u sklonište?

- Nismo odlazili u skloništa, nego smo, gledajući na našeg patrijarha, odlazili u hramove, činili moljenja za mir celoga sveta, da Bog prekrati stradanja i obuzda ruke zločinaca.

Spomenuli ste da ste tokom bombardovanja odlazili na KiM?

- Po blagoslovu patrijarha Pavla odlazio sam u više navrata na Kosovo i Metohiju sa svojim saradnicima. Posećivali smo manastire, monahe i monahinje i narod po gradovima i selima. Ponekad smo se zaticali zajedno mitropolit Amfilohije, episkop Atanasije Jevtić i ja. Mnogi sveštenici tamo su moji bivši đaci iz Prizrenske bogoslovije, na koje sam veoma ponosan. Skupljali smo kosti Srba na KiM postradalih od NATO bombi i NATO lešinara, albanskih bezakonika, i sahranjivali njihova tela. Bilo je tu i vojnika, policajaca, običnog naroda, dece. Žarko želim da tamo i ja budem sahranjen, ipak tamo pripadam, iako sam ovde na službi.

Kurir.rs/ Mina Branković