Posle svake incidentne i tragične situacije javljaju se dežurni dušebrižnici, „savesni“ građani i kvazimoralisti da nam objasne šta i kako je trebalo uraditi, čime se zamagljuju stvarni razlozi i karakter društvenih odnosa koji produkuju kriminal, agresivnost, nasilje, korupciju, poltronstvo...
Ovo u analizi za Kurir poručuje Goran Pajić, analitičar i bivši telohranitelj predsednika Srbije Slobodana Miloševića, akter i svedok ključnih promena u Srbiji tokom petooktobarskih promena.
- Sve što je čovek kroz istoriju stvarao i stvara nalazi se u širokom rasponu između slobode i ropstva. I jedno i drugo su saputnici života i imaju svoju psihološku, moralnu, duhovnu, ekonomsku, emancipatorsku i egzistencijalnu dimenziju. Odsustvo otpora ropstvu i nametanju tuđih obrazaca ponašanja, ustupa prostor potresnim procesima gaženja uspostavljenih vrednosti uključujući i vaspitnu dimenziju obrazovnog procesa, čoveka, naroda i država, što je deo tragične ljudske biografije. Odgovor nametnutom sistemu vrednosti se svodi na sračunato i anemično tavorenje u zoni tišine pred galamdžijama i promoterima tuđih vrednosti. A takvi, nametnuti obrasci porobljavanja svojstveni današnjem globalnom tutoru i sveprisutnoj pljački, zahtevaju svoje oslonce u zemlji žrtvi, odricanje od sebe, svoje tradicije, kulture, vere, jezika, od onih, tako važnih idela slobode i vrednosnog sistema koji ne sme biti sezonskog karaktera - poručuje Pajić i osvrće se na postpetooktobarski sondrom.
- Ovdašnji oslonci porobljavanja, politički amateri, dresirani po raznim „naprednim“ kursevima i NATO kampovima, „ljupkog“, „umiljatog“ i do zuba naoružanog Zapada, pokušavaju da svoju slugeranjsku prolaznost i neznanje nadomeste zaglušujućom bukom i nametanjem takvog vrednosnog sistema, kojim se destruktivnost i poroci nameću kao vrline, kao dostignuća demokratije i sloboda ličnosti. Danas su ovi „seminarci“ postali samoproglašena „demokratska“ kvazi-elita sa svojim privilegovanim slojevima i grupama, sa potkupljenim delom intelektalaca, sa svojim „opozicionim“ saučesnicima, NVO trabantima i medijskim instrumentarijumom . Svi su konsolidovani na akciji pozapadnjivanja Srbije i anesteziranja svesti građana usled čega, ne samo što promiče činjenica da smo porobljeni, već nam se čini da smo tek sa dolaskom okupatora postali “slobodni“. Ne sme se izgubiti iz vida činjenica da je ta „elita“ na samom startu odbacila logiku zdravog razuma i stvarnih demokratskih tekovina kada je pribegla metodama nasilja, kako bi opravdala i nadomestila ulogu uslužnog servisa NATO-a na terenu. Pošlo im je za rukom da u značajnoj meri sa pozicija vlasti i sile, recikliraju posledice opakih NATO poslova u Srbiji nakon poznatih petooktobarskih događaja. Tadašnja „elita“ je započela svoju vlast sa nasiljem, sa paljenjem Narodne skupštine, RTS-a, sedišta pojedinih partija, sa tzv. kriznim štabovima, oružanim upadima u NB, Carinu, javna preduzeća... Njihova misija i „vizija“ žrtvuje Srbiju i istinske vrednosti ljudskih prava i sloboda. Mesto njihovog Boga zauzeo je „pragmatični realizam“ globalnog tutora u funkciji pljačke svih resursa. Prezire se i ruga vlastitom poreklu i svim temeljnim vrednostima države i društva. Brišu se sećanja na sva ona stradanja u otimanju slobode i borbama za mir, podrivaju stubovi na kojima počiva kultura, ekonomija, bezbednost, istina i onaj neunišivi narodni genije koji je nadživeo mnoga nasilja i nepravde. Vrši se revizija istorije gde se izdaja zemlje i kolaboracija relativizuje i prikazuje opravdanom, iznuđenom, i moralno prihvatljivom - objašnjava Goran Pajić i apostrofira ključne tačke hibridnog napada na Srbiju.
Osnovni pojavni oblici „demokratskog" pozapadnjavanja Srbije:
• Odbrana slobode, nacionalnog identiteta, kulture i postojanosti, predstavljeni su kao anatemisana, „mračna strana srpske istorije“, baš kako su govorili i govore osvedočeni neprijatelji Srbije;
• Stvara se iluzija o zapadnjačkom izobilju koje je sa njima lako dostižno, što podrazumeva prihvatanje njihovih, odnosno projektovanih zapadnih obrazaca ponašanja gde su ideali slobode izvrnuti naglavačke;
• Podele i cepanje stanovništva na suprotstavljene socijalne grupe i produbljivanje starih podela radi održavanja međusobnih protivurečnosti i uspostavljanja novih;
• Diskreditovanje tradicije, kulture, društvenog uređenja, sistema odbrane zemlje i svih segmenata koji bi mogli predstavljati potencijalnu i stvarnu barijeru porobljavanju;
• Propagiranje poroka zapadnog društva i njihovo pravdanje kao svojevrsnih vrlina i demokratskih dostignuća;
• Podrivanje ekonomskog i finansijskog sistema zemlje uspostavljanjem centara ekononomije pod kontrolom zapadnih banaka i koncerna, radi dovođenja u stanje potpune zavisnosti od zapadnih poverilaca i investitora;
• Kidanje prethodnih i tradicionalnih međunarodnih veza i partnerstva uz oslonac na zapadne alijanse i saveze;
• Širenje pseudokulture uz marginalizovanje stvaralaštva i nauke;
• Profilisanje i favorizovanje sloja tehnomenadžera sa enormno visokim zaradama i životnim standardom višestruko većim od većine stanovništva, što predstavlja osnovni instrument za oslonac multinacionalnog kapitala i eksploataciju zemlje u interesu Zapada.
Lakoća srpskog pozapadnjavanja ima i doziranu podršku Zapada, srazmerno učinku na razaranju države i društva i dovođenja u stanje zavisnosti i ropstva, a u službi takvog zadatka je angažovan skoro celokupni medijski i propagandni instrumentarijum.
Zapad upravo teži tome da mu zacrtana žrtva sama padne u čeljusti i da pri tom čak bude zahvalna. Radi toga i postoji moćan sistem manipulacije i ideološke obrade. Iza takve, aktivne operacije porobljavanja, postoji moćan instrumentarijum nasilja, kojim i Zapad i njihovi namesnici povremeno priprete, ilustrujući moguće posledice „ljutnje“ i odmazde Zapada. Sklonost Zapada da instalira svoje modele „demokratije“ u različitim zemljama i kulturama, poput nekakvog računarskog programa prikladnog za sve konfiguracije, već ima straobalne posledice po svest ljudi a naročito mladog naraštaja, po mir i bezbednost u zemlji - zaključuje Pajić.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
