U Srbiji cveta novi, legalan, ali nečastan "biznis", na kome je zarada više nego laka, a do sada je na ime tih poslova iz budžeta isplaćeno više od devet miliona dinara! Za to je potreban advokat i pisanje stotina zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, a nakon toga i žalbi povereniku, pa i tužbi Upravnom sudu. Meta mora da bude ranjivi organ javne vlasti, poput škole ili mesne zajednice u manjem i siromašnijem mestu, koje treba zatrpati zahtevima tako da ne mogu da odgovore.
Rekorder je Beograđanin koji preko advokata naplaćuje 1.749.000 dinara advokatskih troškova, a dvoje njih iz Vlasotinca 2.219.250.
Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, navodi za Kurir da sve više advokatskih kancelarija traže informacije koje nemaju nikakve veze s njihovim poslovima.
- Vrlo jasno se da zaključiti da im cilj nije pribavljanje informacija, već da koristeći zakonita sredstva - zahtev za pristup informacijama i žalbu povereniku - iz nečasnih i nepoštenih motiva izdejstvuju naplatu troškova postupka po žalbi pred poverenikom, odnosno po tužbi pred Upravnim sudom - objašnjava Marinović.
NALOŽENE ISPLATE TROŠKOVA ZASTUPANJA PO ŽALBI:
- Teodoru Fenku, preko advokata Nikole Đurića iz Novog Beograda (Agostina Neta 26), 1.749.000 din. (podneo 413 žalbi od 1. marta 2022. do 30. maja 2023, od čega 355 od početka godine)
- Dušici Dimitrijević i Blagoju Dimitrijeviću iz Vlasotinca, preko advokata Dunje Nikolić, 2.219.250 din. (podneli 362 žalbe od 1. marta 2022. do 30. maja 2023, a 125 za samo dva dana, od 22. do 24. februara 2022)
- Udruženju Pravilo - PraviLaw iz Niša, preko advokata Dragana Vukića, 866.250 din. (podnelo 231 žalbu od 1. marta 2022. do 30. maja 2023, od kojih 177 od 26. januara do 29. maja 2023)
- Elizabeti Stojković iz Vlasotinca 363.000 din. (podnela je samostalno ili preko advokata iz Vlasotinca Dušana Peškića i Radeta Mitrovića 143 žalbe od 1. marta 2022. do 30. maja 2023, od kojih 77 samo od 17. januara do 19. maja 2023)
* Poverenik nalazi da su ispunjeni uslovi za izuzetak od prava na privatnost, propisani članom 14. st. 1. i 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
Preduslovi za ovu legalnu zloupotrebu zakona stvoreni su od 2021, kada je izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja izbrisana zloupotreba slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. Na to je došao novi stav Upravnog suda juna 2022, po kome su organi javne vlasti dužni da nadoknade advokatske troškove kada poverenik utvrdi da je žalba osnovana. Te troškove je poverenik uvek odbijao kao neosnovane, što je Upravni sud do juna 2022. i potvrđivao, jer svako sam može da se žali, bez pomoći advokata.
ŠEMA RADA NEČASNIH TRAŽILACA I ŽALILACA:
- zahteve podnose na identičnom obrascu, s identičnim formulacijama i šalju brojnim organima po Srbiji
- na udaru su im organi vlasti u najtežoj materijalnoj situaciji i imaju najmanje ljudskih i materijalnih kapaciteta - osnovne škole, domovi zdravlja, predškolske ustanove, centri za socijalni rad, mesne zajednice, lovačka udruženja, i to uglavnom u manjim i siromašnijim mestima
- žalbe šalju na istovrsnim obrascima i s identičnim formulacijama, i to zbog tzv. ćutanja organa javne vlasti ili protiv odluke organa javne vlasti
- šalju i neosnovane žalbe - i kada im organi javne vlasti dostave tražene informacije/obaveste ih da ih ne poseduju
- mnogi izjavili žalbi zbog ćutanja organa javne vlasti iako su im blagovremeno dostavili tražene informacije
- izbegavaju prijem pismena organa vlasti - ne preuzimaju pošiljke u pošti ili ih preuzmu nakon isteka zakonskog roka od 15 dana za odgovor na zahtev
- zatrpavaju organe javne vlasti i poverenika ogromnim brojem zahteva i žalbi
- podnose besmislene zahteve povereniku koji opterećuju rad - urgencija na urgenciju, zahteva na zahtev... i do 50 dnevno
- Posle novog stava Upravnog suda znatno je porasla zloupotreba prava na pristup informacijama i pred prvostepenim organima javne vlasti i u postupcima pred poverenikom - navodi Marinović.
Samo od početka ove godine broj žalbi je više nego dupliran u odnos na isti period lane (3.313 spram 1.458). Iz budžeta poverenika, navodi Marinović, na ime izgubljenih upravnih sporova isplaćeno je 796.860 dinara, od čega 372.234 od početka godine do 30. maja. A prema podacima kojima Služba poverenika raspolaže zaključno sa 30. majem naloženo je prvostepenim organima da na ime troškova zastupanja po žalbi isplate 8.280.750 dinara, od čega samo Teodoru Fenku, preko punomoćnika Nikole Đurića iz Novog Beograda, 1.749.000. Đurić nije želeo za Kurir da se izjašnjava o predmetu. Udruženju Pravilo - PraviLaw iz Niša, preko advokata Dragana Vukića, treba da isplate 866.250 dinara, a Dušici i Blagoju Dimitrijeviću iz Vlasotinca, preko punomoćnika Dunje Nikolić, 2.219.250. Ni Vukić ni Nikolićeva nisu odgovorili na pitanja Kurira do zaključenja ovog teksta. Takođe, Elizabeti Stojković iz Vlasotinca sleduje 363.000 dinara.
GODIŠNJI PROSEK ŽALBI POVERENIKU:
1-2 građanin
4-7 novinar
15-20 udruženja građana i naučnoistraživački radnici
BROJ ŽALBI POVERENIKU:
3.187 od 22. juna do 31. decembra 2021.
7.543 od 22. juna do 31. decembra 2022.
6.108 od 1. marta 2021. do 30. maja 2022.
11.937 od 1. marta 2022. do 30. maja 2023.
1.458 u prvih pet meseci 2022.
3.313 u prvih pet meseci 2023.
- Tražila sam informacije radi sudskih postupaka koje vodim, a moji zahtevi su ili odbijani, ili na njih nije odgovarano u zakonskom roku, zbog čega sam gubila sporove. Zato sam i pisala žalbe, a pred Upravnim sudom sam dobila spor - kaže za Kurir Stojkovićeva.
Dakle, do sada je iz budžeta isplaćeno najmanje 9.077.610 dinara, a opravdana je bojazan da poverenik, ističe Marinović, sa postojećim brojem zaposlenih neće moći da odgovori izazovu neuobičajeno velikog povećanja žalbi, što će uvećati troškova iz budžeta. Zato je krajem aprila uputio dopise Vladi Srbije, ministarstvima državne uprave i lokalne samouprave (sa inicijativom za izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja) i finansija, kao i Upravnom sudu, ali rešenja još nema.
PRIMER IZ LESKOVCA
Marinović navodi primer kad je Udruženje Pravilo - PraviLaw iz Niša preko advokata Dragana Vukića podnelo zahtev nepostojećem organu javne vlasti - zdravstvenom centru Leskovac.
- Međutim, na toj adresi je Opšta bolnica Leskovac, koja je, iako nije imala obavezu, obavestila tražioca da ZC Leskovac kao pravno lice ne postoji, te da precizira da li informacije traži od doma zdravlja ili opšte bolnice, pa će mu ih dostaviti. Vukić nije odgovorio bolnici, već je automatski izjavio žalbu povereniku, što dokazuje da im nije cilj dobijanje informacija, već drugi nečasni i nepošteni motivi - ističe Marinović.
JOŠ PROBLEMA
Mnogo veći problem, navodi Marinović, jeste to što izmena stava Upravnog suda dovodi i do štete po samo pravo jer podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, a potom i žalbi, u najvećem broju slučajeva nije ostvarivanje navedenog prava, već pribavljanje finansijske koristi.
- I oni kojima su informacije od javnog značaja zaista neophodne zbog obavljanja posla (novinari, udruženja građana...) i građani kod evidentno bitnih informacija, npr. zaštita životne sredine, ugrožavanje javne imovine, (ne) zakonit rad organa javne vlasti, (ne) adekvatno trošenje budžetskih sredstva... ne mogu blagovremeno ostvariti svoje pravo na pristup informacijama od javnog značaja. Masovna zloupotreba prava na pristup informacijama od javnog značaja dovela je i do otežanog rada i organa vlasti i poverenika - ističe Marinović.
Kurir.rs/ J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
