Međunarodni Dan dobrovoljnog davalaštva krvi obeležili smo i ove godine 14. juna. Ovaj datum je uzet u čast nobelovca Karla Landštajnera koji je otkrio krvne grupe kod ljudi. Samo obeležavanje datuma ima za cilj da se u celom svetu proslavi i naglasi značaj miliona davalaca krvi. Dobrovoljni davaoci krvi su diskretni heroji današnjice, ljudi koji dobrovoljno, anonimno, i bez ikakve naknade daju krv spašavajući na hiljade života svaki dan, navodi dr Aleksandar Kobilarov, specijalizant interne medicine, iz Inicijative za promociju i unapređenje zdravlja.
U Srbiji svega 3% stanovnika dobrovoljno daje krv
Sa druge strane, davalaštva su činjenice za koje malo ko zna, a to su da je svakoj četvrtoj osobi bar jednom u životu potrebna krv kao i da nijedna operacija ne može da se zakaže ako prethodno nisu rezervisane količine potrebne krvi. Poražavajuća je činjenica da krv daje samo oko 3% našeg stanovništva, ili preciznije, 97% stanovništva Srbije niti jednom nije dalo krv.
Ovakav stav i odnos prema transfuziji u Srba nije bio uvek. Naprotiv, sjajni pojedinci našeg naroda su i u tome ostavili svetskog traga. Tokom Prvog svetskog rata, a zahvaljujući prethodno stečenim novim saznanjima, dr Nikola Krstić je prvi u svetu sproveo indirektnu transfuziju krvi. Do tada se transfuzija vršila samo direktno sa primaoca na davaoca. Zbog specifičnosti situacije tokom ratnih dejstava ovakav vid transfuzije nije bio opcija, te se dr Nikola Krstić odlučuje da primeni nova znanja iz oblasti sprečavanja koagulacije krvi. Pacijent je preživeo, dobio neophodnu krv, a dr Nikola Krstić se upisao u istoriju.
Vlada Srbije, pod vođstvom SNS, 2019. reformisala službu transfuzije
Danas je transfuzija zasebna, specijalistička grana medicine, sa sopstvenim ustanovama i organizovana u jedinstveni zdravstveni sistem. Kako bi krvni derivati bili dostupni svima i kako bi ih bilo dovoljno bila je neophodna njena reforma. Mnogi su reformu odlagali zbog otpora i sumnji u efikasnost, ali je 2019. godine Vlada koju je vodila Srpska napredna stranka na čijem je čelu danas Miloš Vučević, smogla snage i hrabrosti da sprovede reformu transfuzijske službe. Osnovu reforme je činilo koncentrisanje centara službe na četiri veća i dva pomoćna grada. Manja mesta su pretvorena u banke krvi, a samu transfuziju sprovode jednom nedeljno ekipe iz većih centara koje dolaze u zakazanom terminu radi sakupljanja krvi. Za rezultate je trebalo vremena, a oni su danas već vidljivi: pojedini gradovi su povećali broj davalaca krvi, povećala se transparentnost a najvažnije, povećao se kvalitet krvnih produkata jer prolazi više kontrola nego ranije.
Dajte dobrovojno krv, jer to je čin humanosti i nesebičnosti
Činjenica da krv mora da čeka pacijenta, a ne pacijent krv, stavlja pred sve nas jedan humani čin zahvaljujući kome svi možemo da postanemo heroji. Ako imate između 18 i 65 godina, teži ste od 50 kg i zdravi ste, šta Vas sprečava da se već danas raspitate u svom mestu kada možete dati krv? Leto je period kada je priliv jedinica krvi smanjen, te je i vremenski period idealan da spasite živote ljudi koji zavise možda baš od tebe, čitaoče! Vremenski period između dva davanja je 4 meseca za žene, 3 za muškarce, što daje mogućnost da se krv da i više puta u toku godine.
Menjajmo stvari koje možemo da promenimo, kažu da su najbolje promene one koje uradimo na sebi, hajde da uradimo što je do nas da zaliha krvi bude dovoljno za one kojima je neophodna! Hajde da ne čekamo pozive kada određene krvi fali, hajde da odemo sami!
