Javna izvršiteljka Mirela Smiljanić iz Novog Sada izgubila je sudski spor u kome je optužena za fingiranu prodaju stana na licitaciji, pa joj je izrečena kazna da tužiocu, nesuđenom kupcu te nekretnine, isplati oko devet miliona dinara na ime naknade štete izmakle koristi i na ime neosnovanog obogaćenja, saznaje Kurir. Pošto je osuđena izvršiteljka odbila da kaznu plati, protiv nje je ovih dana pokrenut izvršni postupak!
Naš list je imao uvid u presudu Višeg suda u Novom Sadu, koji je nesuđenom kupcu stana, uplatiocu licitacionog depozita, dosudio pun iznos naknade štete od oko šest miliona dinara, s kamatom od dana podnošenja tužbe, što je ukupan dug dovelo do iznosa od preko devet miliona dinara.
- Krajem juna 2015. godine prodavan je stan izvršnog dužnika koji je bio pod bankarskom hipotekom i taj stan je stavljen na javnu prodaju na izvršenje, koje je sprovodila javna izvršiteljka Mirela Smiljanić iz Novog Sada. Na prvoj licitaciji nije bilo kupaca i zakazana je druga licitacija, na kojoj je početna cena iznosila 30 odsto procenjene vrednosti stana od 80 kvadrata. Procenjena tržišna vrednost tog stana bila je oko 8,7 miliona dinara, tako da je početna cena na licitaciji iznosila 2,6 miliona - priča naš izvor.
Za učešće na toj drugoj licitaciji prijavio se i komšija izvršnog dužnika čiji se stan prodaje. Kao zainteresovani kupac, on je kod javnog izvršitelja uplatio depozit od 10 odsto vrednosti stana radi učešća na licitaciji.
- Licitacija je trebalo da počne u 11 sati, a on je ispred kancelarije došao 10 minuta ranije. Nešto posle 11 časova izašao je zaposleni iz te kancelarije, a komšija izvršnog dužnika upitao ga je kada počinje licitacija. On se trgao i rekao da je završena. Pravosnažnom presudom je ustanovljeno da je na njoj učestvovao samo jedan kupac, verovatno unapred odabran, koji je stan kupio po početnoj ceni, dok je u licitacioni zapisnik bilo upisano da je učestvovalo čak 17 lica. Ipak, 16 njih nikad nije pristupilo licitaciji u prostorije javnog izvršitelja, dok komšija izvršnog dužnika uopšte nije bio ni upisan u zapisnik, niti mu je omogućeno da učestvuje na licitaciji, iako je platio depozit. Nije mu niko pretio ni nudio pare, nego su ga prosto zaboravili misleći da su sve odradili kako treba. Dakle, potpuno fingirana prodaja! - otkriva naš izvor.
Ističe da sumnju budi i to što je od navodnih 17 zainteresovanih kupaca baš samo jedan ponudio početnu cenu i stan kupio za 2,6 miliona dinara.
- Nasamareni nesuđeni kupac, komšija dužnika, podneo je zahtev za otklanjanje nepravilnosti prvo kod javne izvršiteljke, a zatim i u Osnovnom sudu u Novom Sadu. Tu je izvršni sudija utvrdio postojanje nepravilnosti i poništio tu javnu prodaju, ali je veće istog suda preinačilo njegovo rešenje i reklo da je s licitacijom bilo sve u redu. Nakon toga je oštećeni nesuđeni kupac podneo tužbu protiv izvršiteljke i pokrenuo parnični postupak za naknadu štete 2018. godine - navodi naš izvor.
Od 2020.
E-licitacije
Delom i da bi se sprečile mahinacije na javnim prodajama, od 2020. godine je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju uvedena obaveza da se sve javne licitacije obavljaju elektronski.
Parnica je okončana krajem prošle godine, tako što je Viši sud u Novom Sadu dosudio nesuđenom kupcu stana pun iznos naknade štete od oko šest miliona dinara, s kamatom od dana podnošenja tužbe, što je ukupan dug dovelo do iznosa od preko devet miliona dinara.
- Ta odluka je potvrđena od strane Apelacionog suda u aprilu ove godine i time postala pravosnažna i izvršna. Javna izvršiteljka nije želela da isplati sudski dosuđenu naknadu štete po pravosnažnosti presude i ovih dana je protiv nje pokrenut prinudni izvršni postupak - zaključuje Kurirov izvor.
Komora javnih izvršitelja
Izvršen nadzor, nisu utvrđene nepravilnosti
Iz Komore javnih izvršitelja navode za Kurir da je Komora 2016. godine izvršila nadzor nad radom javnog izvršitelja Mirele Smiljanić u konkretnom predmetu i da tada nisu konstatovane bilo kakve nepravilnosti u sprovođenju izvršenja, kao i da je sud odbio zahteve za otklanjanje nepravilnosti izvršnih dužnika i učesnika u postupku:
- Ako postoji pravnosnažna i izvršna presuda suda, javni izvršitelji će i u ovom slučaju sprovoditi sudsku odluku, bez obzira na to da li nam se dopada ili ne i bez obzira na to ko su stranke u postupku. Javni izvršitelj odgovara svojom celokupnom imovinom za svoj rad u izvršnom postupku i ne postoji bojazan da li će se poverilac naplatiti.
Kurir.rs/ Mina Branković
NE PROPUSTITE
