Vozi, Miško!
Kultni crveni autobus Krstić i sin, pljunuti onaj iz filma, gazi staze i bogaze Šumadije. I ne možete da ga zaobiđete!
Na krivini, tu negde oko Knića, "čekaju" tata i sin. Kod drvene kapije su i Miško i Krstić stariji, ali i orač s onim svojim zaraznim osmehom i jednim gornjim zubom, samo što ne kaže: "Buši! Buši!", jer se podrazumeva da je već bilo ono čuveno "Deco! Deco!" Tu je i mladoženja - Slavko Štimac s korpom u rukama, cepa meso! Ali i Miško! Puna usta Berčeku!
Pored - crven, ko na filmu, stoji bus. Još su tragovi od parkiranja u zemlji. Unutra tek ko na filmu! Ista, drvena sedišta. Dole neka trava. Samo još fale prasići da zagroktaju!
Ovo je kafana "Ko tamo peva" u Kniću. Omiljeno mesto lokalnih bajkera. Ali ne može da je zaobiđe nijedan putnik namernik. Kako proći pored svih velikana glumišta, postavljenih tu u prirodnoj veličini.
- I tata bi, sine - čuje se za jednim stolom, dok odzvanja smeh
Svi bi da uđu, svi bi da vide. Volan radi, sve radi. Motor pali! Samo još da se nađe čunak, da zapurnja, pa da krene ona čuvena muzika. I klaj, klaj...
- Vozim ga redovno. Odlično služi! Čak često ne idem putem, asfaltom, nego po livadama, kroz šumu... da ljudi dožive pravi osećaj, da bude uzbudljivije - priča za Kurir Dragan Petković, vlasnik autobusa i kafane.
Kultni film nema ko ne voli.
- Svi znamo njegove replike, a favoriti među gostima su "Deco! Deco!" i "I tata bi, sine". Ali ljudi znaju skoro svaku reč filma. I sam ga mnogo volim, te sam krenuo, pre više od 20 godina od autobusa. Kupio sam ga u okolini Kragujevca. Proizveden je još 1953. u tadašnjoj Čehoslovačkoj, marka Paraga. Nekada je ovaj autobus bio u građevinskoj firmi, u njemu su radnici putovali i stanovali bukvalno, kao na filmu, od gradilišta do gradilišta- priča Dragan, te dodaje da mu je ugradio motor iz 1966. i da ga sjajno služi.
Sve vreme oko kafane trčkaraju mačke i jedno preslatko, minijaturno mače. Nema u njemu sto grama. Penje se u krilo gostima, ide po klupama. A onda su ga deca "dograbila". Kao i svaka beba, voli da sluša pesmicu i da se mazi...
Zna se, veli Dragan, da ovo nije prvi autobus.
- Onaj korišćen tokom snimanja "Ko to tamo peva" je u Zagrebu. Godinama je stajao na depou "Jadran filma",, a onda su krenuli da ga sređuju, muški su ga zahvatili da rade, ali je zakočilo. Neko kaže da je sad čak u gorem stanu nego što je bio - kaže Dragan, koji je ovu neobičnu kafanu, posle dosta premišljanja gde će, šta će, napravio tu, preko puta svoje kuće.
- Najpre sam zamišljao da u autobusu prodajem roštilj, nešto kao Krstići, da budem na nekom frkventnom mestu, pa da idem po regionu, ali sam se ipak skrasio ovde. I lepo mi je. Ali ne mirujem, sad ćemo moj "Krstić" i ja u Vrnjačku Banju, na dane Bate Stojkovića. Služićemo pića koja je Bata voleo, a to su uglavnom vino i rakija, loza posebno - priča Dragan, kome je želja da prođe s entuzijastima trasom Krstića - Deliblatskom peščarom i okolinom Pančeva:
- Tamo je sve manje-više isto, kao i 1980, kada je snima film. To će biti poseban put.
Vakat je krenuti nam dalje. Ali, ne da se bez mačeta. I tako je udomljena Cica, jedan putnik više. Cicika, kako joj deca tepaju. Sad uživa na Zlatiboru...
Kurir.rs/ J.S.Spasić
NE PROPUSTITE
