Zagađenje vazduha povećava otpornost na antibiotike koja predstavlja značajnu pretnju po zdravlje ljudi širom sveta, pokazala je najnovija svetska studija objavljena u časopisu "Lancet Planetari Health".
Naučnici su, koristeći podatke iz 100 zemalja, u rasponu od dve decenije, utvrdili da je povećano zagađenje vazduha povezano sa rastućom rezistencijom na antibiotike u svim zemljama i kontinentima, piše "Gardijan", a prenosi Tanjug. Istraživanje je pokazalo i da je veza između dve pojave vremenom ojačala.
Otpornost na antibiotike je jedna od najbržih rastućih pretnji globalnom zdravlju jer može da utiče na ljude bilo kog uzrasta u bilo kojoj zemlji i prema cenama već ubija 1,3 miliona ljudi godišnje. Glavni uzroci porasta te otpornosti su zloupotreba i prekomerna upotreba antibiotika.
Međutim, studija sugeriše da se problem pogoršava sa povećanjem nivoa zagađenja vazduha. Kako se navodi, studija se nije bavila time na koji način su povezane te dve pojave, ali dokazi sugerišu da čestice PM 2,5 mogu da sadrže bakterije otporne na antibiotike i otpornost gena, koje se mogu prenositi ili direktno udisati.
Kako za "Politiku" ističe profesor dr Zorana Jovanović Andersen, epidemiolog za zagađenje vazduha Univerziteta u Kopenhagenu, podaci ovog istraživanja su nešto potpuno novo i za stručnjake koji se bave ovom oblašću i predstavljaju veliki alarm i poziv da se još više pažnje usmeri ka smanjenju zagađenja vazduha jer je očigledno da nanosi mnogo štete zdravlju.
Podsećamo, zagađenje vazduha našlo se na četvrtom mestu na globalnoj listi rizika za obolevanje i smrtnost ljudi, odmah iza visokog krvnog pritiska, pušenja i loše ishrane. Njegovi štetni efekti mogu da se primete i na izuzetno niskim nivoima koncentracije zagađivača, bez definisanog minimalnog praga izloženosti koji je bezbedan.
- Mi već znamo koliko zagađenje vazduha utiče na pojavu masovnih hroničnih nezaraznih bolesti i na pojavu infektivnih oboljenja, ali nismo znali do sada koliki uticaj ima na rezistenciju na antibiotike. U Danskoj smo se bavili istraživanjima o povezanosti zagađenja vazduha i kovida 19. Zanimalo nas je kako reaguje imuni sistem osobe koja dobije koronu a izložena je velikom zagađenju vazduha. Zagađenje definitivno pogoršava lečenje infektivnih bolesti. Mislim da je zato i ovaj aspekt oko zagađenja i otpornosti na antibiotike bitan i da moramo da se zapitamo kako lečimo infektivne bolesti. Mislim da ćemo u Danskoj moći da uradimo studiju sličnu ovoj i dobijemo još neke značajne podatke - navodi dr Jovanović Andersen.
MNOGI NE RAZMIŠLJAJU
U Srbiji 10.000 smrti pre vremena
Dr Zorana Jovanović Andersen napominje da ljudi ne razmišljaju često o tome koliko zagađenje vazduha može da bude štetno za njihovo zdravlje, jer je to pojava koja nije uočljiva.
- Analizirali smo jedno istraživanje koje je urađeno u Pitsburgu. Zatvaranje jedne fabrike je doprinelo da se u jednoj bolnici koja se nalazi blizu tog mesta beleži značajno manji broj pacijenata sa srčanim problemima. To je pravi primer kako ljudi mogu da shvate da zagađenje vazduha utiče na pojavu bolesti. Poboljšanje kvaliteta vazduha doprinosi boljem zdravlju. Treba napomenuti da podaci kojima raspolažemo pokazuju da u Srbiji svake godine oko 10.000 građana umre prerano zbog zagađenog vazduha, ali sam uverena da će te brojke biti veće kada se urade novije analize. Planiram da uradim novu studiju koja će obuhvatiti i Srbiju pa ćemo znati nešto više - kaže dr Jovanović Andersen.
Zagađenje vazduha je već najveći pojedinačni ekološki rizik za javno zdravlje, a dugotrajna izloženost zagađenju vazduha povezana je sa hroničnim stanjima kao što su bolesti srca, astme i raka pluća, dok kratkotrajna izloženost visokim nivoima zagađenja može da izazove kašalj i napade astme, i dovodi do povećanja posećenosti bolnica i lekara opšte medicine širom sveta.
Smanjenje zagađenja vazduha moglo je da pomogne smanjenju rezistencije na antibiotike, navodi se u studiji i dodaje da bi kontrola zagađenja vazduha mogla u velikoj meri da smanji smrtnost i ekonomske troškove koji proizlaze iz infekcija otpornih na antibiotike.
Profesor dr Radan Stojanović, klinički farmakolog, kaže za "Politiku" da je poznato da loš vazduh i te kako oštećuje naše zdravlje, kao i da je u svetu došlo do prekomerne upotrebe antibiotika.
- Dvadeseti vek je bio vek antibiotika, a 21. može da postane vek bakterija. Nova studija nam pokazuje da što je veća koncentracija suspendovanih čestica u vazduhu - sve je veći stepen bakterijske rezistencije na antibiotike. Mislim da treba dokazati da li je ta veza uzročno-posledična, kao i objasniti mehanizam na koji način te čestice imaju uticaj. Tačno je da su one male, da se mogu udahnuti i uticati na pluća i krvotok, a izgleda da je po naučnicima vazduh zapravo vektor prenosa. Istraživanje je veoma važan putokaz, ali zahteva dalja ispitivanja - ističe dr Stojanović.
Naučnici napominju da je studija bila posmatračka, tako da nije mogla da dokaže uzrok i posledicu, kao i da bi buduća istraživanja trebalo da se usredsrede na istraživanje osnovnog mehanizma kako zagađenje vazduha utiče na otpornost na antibiotike. Interesantno je da se u međuvremenu pojavila i druga studija koja je otkrila da je izloženost relativno visokim nivoima zagađenja vazduha povezana sa povećanom upotrebom usluga koje se odnose na mentalno zdravlje.
Kurir.rs/Politika
NE PROPUSTITE
